Još jedno pravoslavno groblje i kapela u Federaciji Bosne i Hercegovine su, tokom procesa usklađivanja zemljišnih knjiga, upisani kao državna svojina. O ovom pitanju razgovarali smo sa Đorđem Radanovićem, predsednikom Odbora za pomoć Srbima u Federaciji Bosne i Hercegovine, koji je izložio mehanizme koje zakon predviđa, kao i posledice koje ovi procesi imaju u praksi.
Prema rečima Radanovića, problem je značajan i obuhvata više lokacija. On je naveo konkretne primere iz Vrapčića, gde su dva groblja i dve kapele upisane na državu, dok su džamije registrovane na Islamsku zajednicu. Slična situacija se dešava i u Zenici, gde su objekti Srpske pravoslavne crkve takođe upisani kao državna svojina. Radanović procenjuje da je najmanje 20 pravoslavnih objekata u Federaciji već upisano na državnu ili opštinsku svojinu.
Zabrinjavajuće je, kako ističe, to što je Sud u Mostaru sproveo postupak usklađivanja zemljišnih knjiga na način koji se može smatrati neadekvatnim. Radanović navodi da je sud objavio informacije o postupku na oglasnoj tabli i u jednom lokalnom listu, što smatra nedovoljnom merom za obaveštavanje svih zainteresovanih strana.
Član 71 zakona propisuje da sud mora pozvati sve poznate učesnike u postupku kako bi se obezbedila pravna sigurnost. Međutim, Radanović ukazuje na to da su nadležne institucije ignorisale prisustvo Srpske pravoslavne crkve u Mostaru i njenog vladarskog dvora koji postoji više od dva veka. On postavlja pitanje kako očekuju da crkveni službenici prate objave u Službenom listu, kada su njihovi glavni zadaci vezani za duhovnost i liturgiju.
Radanović takođe ukazuje na fakt da je Vrapčić 1991. godine bio potpuno srpsko selo, te se pita kako je moguće da je džamija registrovana na Islamsku zajednicu, dok su pravoslavni objekti upisani na državu. Ovo dovodi do sumnje u transparentnost procesa usklađivanja zemljišnih knjiga, koji se čini kao da favorizuje samo određene grupe.
On naglašava da je neprihvatljivo da se Srpska pravoslavna crkva suočava sa ovakvim problemima, dok fizička lica nisu bila pozvana tokom uspostavljanja zemljišnih knjiga. Ovaj pristup, prema njegovom mišljenju, ukazuje na ozbiljan nedostatak transparentnosti i pravičnosti u postupku.
Radanović je apelovao na sve relevantne institucije da preispitaju ovaj proces i obezbede da se svi učesnici, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu, adekvatno obaveste i uključe u postupke koji se tiču njihove imovine. On smatra da je važno da se zaštiti pravna nepovredivost svih strana i da se obezbedi pravičnost u postupanju sa verskim i kulturnim objektima.
Ova situacija postavlja pitanje o budućnosti pravoslavne zajednice u Federaciji BiH i njenim pravima na imovinu. Radanović naglašava potrebu za dijalogom i saradnjom među svim verskim zajednicama i institucijama, kako bi se izbegli konflikti i osiguralo poštovanje prava svih građana.
U zaključku, Radanović poziva na hitnu akciju i saradnju kako bi se osiguralo da se prava Srpske pravoslavne crkve i njenih vernika ne samo priznaju, već i štite od daljih nepravdi. Ova situacija zahteva pažnju i aktivno delovanje svih relevantnih aktera, kako bi se obezbedila pravednost i poštovanje prava svih zajednica u Federaciji Bosne i Hercegovine.
