Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Iznošenje Časnog krsta, drevni događaj duboko ukorenjen u svetoj istoriji pravoslavlja. Ovaj praznik, prožet sećanjem na čuda i pobede, ustanovljen je dogovorom Grci i Rusi u vreme cara Manuila i kneza Andreja. Ove dve vojske su istovremeno izvojevale pobede – Rusi nad Bugarima, a Grci nad Saracenima, a obe pred sobom su nosile krstove iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost.
Zbog toga je ustanovljeno da se na današnji dan iznosi krst iz Crkve Svete Sofije i postavlja najpre u središte svetinje, a potom se prenosi ulicama, podsećajući vernike na pomoć Božiju i osveštanje prostora. Vernici sa strahopoštovanjem prilaze, klanjajući se Časnom krstu, moleći za blagodat i zaštitu.
Časni krst nošen je iz carskog dvora u Crkvu Svete Sofije, a zatim ulicama Carigrada radi osveštavanja zemlje i vazduha. Iako danas živimo u modernom vremenu, srce vernika i dalje oseća snagu i svetlost koja je prožimala tadašnje vojske, a vera se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući nasleđe svetih predaka.
Iznošenje Časnog krsta nije samo sećanje na davna ratna vremena, već i podsećanje na večnu borbu svetlosti i tame, dobra i zla, koju svaki vernik nosi u svom srcu. Krst, kao simbol pobede Hrista nad smrću, iznosi se pred narod, osvetljava put i daje nadu da se u veri nalazi jedini istinski mir i spasenje.
Ovaj praznik je prilika za okupljanje vernika, molitvu, meditaciju i zajedničko proslavljanje vere. Mnogi vernici se danas okupljaju u crkvama širom Srbije i sveta kako bi učestvovali u molitvama, slušanju propovedi i prisustvovali liturgiji posvećenoj ovom prazniku.
Iznošenje Časnog krsta je prilika za razmišljanje o važnosti vere u modernom svetu, ohrabrenje vernika da ostanu jaki i posvećeni svojim duhovnim vrednostima, kao i podsećanje na značaj borbe protiv zla i vrlina pravednosti.
Srpska pravoslavna crkva nastavlja da obeležava tradicionalne pravoslavne praznike, čuvajući tako duhovno nasleđe i veru predaka. Svečano obeležavanje Iznošenja Časnog krsta podsjeća nas na važnost tradicije, molitve i zajedništva u modernom svetu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Iznošenje Časnog krsta, drevni događaj duboko ukorenjen u svetoj istoriji pravoslavlja. Ovaj praznik, prožet sećanjem na čuda i pobede, ustanovljen je dogovorom Grci i Rusi u vreme cara Manuila i kneza Andreja. Ove dve vojske su istovremeno izvojevale pobede – Rusi nad Bugarima, a Grci nad Saracenima, a obe pred sobom su nosile krstove iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost.
Zbog toga je ustanovljeno da se na današnji dan iznosi krst iz Crkve Svete Sofije i postavlja najpre u središte svetinje, a potom se prenosi ulicama, podsećajući vernike na pomoć Božiju i osveštanje prostora. Vernici sa strahopoštovanjem prilaze, klanjajući se Časnom krstu, moleći za blagodat i zaštitu.
Časni krst nošen je iz carskog dvora u Crkvu Svete Sofije, a zatim ulicama Carigrada radi osveštavanja zemlje i vazduha. Iako danas živimo u modernom vremenu, srce vernika i dalje oseća snagu i svetlost koja je prožimala tadašnje vojske, a vera se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući nasleđe svetih predaka.
Iznošenje Časnog krsta nije samo sećanje na davna ratna vremena, već i podsećanje na večnu borbu svetlosti i tame, dobra i zla, koju svaki vernik nosi u svom srcu. Krst, kao simbol pobede Hrista nad smrću, iznosi se pred narod, osvetljava put i daje nadu da se u veri nalazi jedini istinski mir i spasenje.
Ovaj praznik je prilika za okupljanje vernika, molitvu, meditaciju i zajedničko proslavljanje vere. Mnogi vernici se danas okupljaju u crkvama širom Srbije i sveta kako bi učestvovali u molitvama, slušanju propovedi i prisustvovali liturgiji posvećenoj ovom prazniku.
Iznošenje Časnog krsta je prilika za razmišljanje o važnosti vere u modernom svetu, ohrabrenje vernika da ostanu jaki i posvećeni svojim duhovnim vrednostima, kao i podsećanje na značaj borbe protiv zla i vrlina pravednosti.
Srpska pravoslavna crkva nastavlja da obeležava tradicionalne pravoslavne praznike, čuvajući tako duhovno nasleđe i veru predaka. Svečano obeležavanje Iznošenja Časnog krsta podsjeća nas na važnost tradicije, molitve i zajedništva u modernom svetu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Iznošenje Časnog krsta, drevni događaj duboko ukorenjen u svetoj istoriji pravoslavlja. Ovaj praznik, prožet sećanjem na čuda i pobede, ustanovljen je dogovorom Grci i Rusi u vreme cara Manuila i kneza Andreja. Ove dve vojske su istovremeno izvojevale pobede – Rusi nad Bugarima, a Grci nad Saracenima, a obe pred sobom su nosile krstove iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost.
Zbog toga je ustanovljeno da se na današnji dan iznosi krst iz Crkve Svete Sofije i postavlja najpre u središte svetinje, a potom se prenosi ulicama, podsećajući vernike na pomoć Božiju i osveštanje prostora. Vernici sa strahopoštovanjem prilaze, klanjajući se Časnom krstu, moleći za blagodat i zaštitu.
Časni krst nošen je iz carskog dvora u Crkvu Svete Sofije, a zatim ulicama Carigrada radi osveštavanja zemlje i vazduha. Iako danas živimo u modernom vremenu, srce vernika i dalje oseća snagu i svetlost koja je prožimala tadašnje vojske, a vera se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući nasleđe svetih predaka.
Iznošenje Časnog krsta nije samo sećanje na davna ratna vremena, već i podsećanje na večnu borbu svetlosti i tame, dobra i zla, koju svaki vernik nosi u svom srcu. Krst, kao simbol pobede Hrista nad smrću, iznosi se pred narod, osvetljava put i daje nadu da se u veri nalazi jedini istinski mir i spasenje.
Ovaj praznik je prilika za okupljanje vernika, molitvu, meditaciju i zajedničko proslavljanje vere. Mnogi vernici se danas okupljaju u crkvama širom Srbije i sveta kako bi učestvovali u molitvama, slušanju propovedi i prisustvovali liturgiji posvećenoj ovom prazniku.
Iznošenje Časnog krsta je prilika za razmišljanje o važnosti vere u modernom svetu, ohrabrenje vernika da ostanu jaki i posvećeni svojim duhovnim vrednostima, kao i podsećanje na značaj borbe protiv zla i vrlina pravednosti.
Srpska pravoslavna crkva nastavlja da obeležava tradicionalne pravoslavne praznike, čuvajući tako duhovno nasleđe i veru predaka. Svečano obeležavanje Iznošenja Časnog krsta podsjeća nas na važnost tradicije, molitve i zajedništva u modernom svetu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Iznošenje Časnog krsta, drevni događaj duboko ukorenjen u svetoj istoriji pravoslavlja. Ovaj praznik, prožet sećanjem na čuda i pobede, ustanovljen je dogovorom Grci i Rusi u vreme cara Manuila i kneza Andreja. Ove dve vojske su istovremeno izvojevale pobede – Rusi nad Bugarima, a Grci nad Saracenima, a obe pred sobom su nosile krstove iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost.
Zbog toga je ustanovljeno da se na današnji dan iznosi krst iz Crkve Svete Sofije i postavlja najpre u središte svetinje, a potom se prenosi ulicama, podsećajući vernike na pomoć Božiju i osveštanje prostora. Vernici sa strahopoštovanjem prilaze, klanjajući se Časnom krstu, moleći za blagodat i zaštitu.
Časni krst nošen je iz carskog dvora u Crkvu Svete Sofije, a zatim ulicama Carigrada radi osveštavanja zemlje i vazduha. Iako danas živimo u modernom vremenu, srce vernika i dalje oseća snagu i svetlost koja je prožimala tadašnje vojske, a vera se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući nasleđe svetih predaka.
Iznošenje Časnog krsta nije samo sećanje na davna ratna vremena, već i podsećanje na večnu borbu svetlosti i tame, dobra i zla, koju svaki vernik nosi u svom srcu. Krst, kao simbol pobede Hrista nad smrću, iznosi se pred narod, osvetljava put i daje nadu da se u veri nalazi jedini istinski mir i spasenje.
Ovaj praznik je prilika za okupljanje vernika, molitvu, meditaciju i zajedničko proslavljanje vere. Mnogi vernici se danas okupljaju u crkvama širom Srbije i sveta kako bi učestvovali u molitvama, slušanju propovedi i prisustvovali liturgiji posvećenoj ovom prazniku.
Iznošenje Časnog krsta je prilika za razmišljanje o važnosti vere u modernom svetu, ohrabrenje vernika da ostanu jaki i posvećeni svojim duhovnim vrednostima, kao i podsećanje na značaj borbe protiv zla i vrlina pravednosti.
Srpska pravoslavna crkva nastavlja da obeležava tradicionalne pravoslavne praznike, čuvajući tako duhovno nasleđe i veru predaka. Svečano obeležavanje Iznošenja Časnog krsta podsjeća nas na važnost tradicije, molitve i zajedništva u modernom svetu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Iznošenje Časnog krsta, drevni događaj duboko ukorenjen u svetoj istoriji pravoslavlja. Ovaj praznik, prožet sećanjem na čuda i pobede, ustanovljen je dogovorom Grci i Rusi u vreme cara Manuila i kneza Andreja. Ove dve vojske su istovremeno izvojevale pobede – Rusi nad Bugarima, a Grci nad Saracenima, a obe pred sobom su nosile krstove iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost.
Zbog toga je ustanovljeno da se na današnji dan iznosi krst iz Crkve Svete Sofije i postavlja najpre u središte svetinje, a potom se prenosi ulicama, podsećajući vernike na pomoć Božiju i osveštanje prostora. Vernici sa strahopoštovanjem prilaze, klanjajući se Časnom krstu, moleći za blagodat i zaštitu.
Časni krst nošen je iz carskog dvora u Crkvu Svete Sofije, a zatim ulicama Carigrada radi osveštavanja zemlje i vazduha. Iako danas živimo u modernom vremenu, srce vernika i dalje oseća snagu i svetlost koja je prožimala tadašnje vojske, a vera se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući nasleđe svetih predaka.
Iznošenje Časnog krsta nije samo sećanje na davna ratna vremena, već i podsećanje na večnu borbu svetlosti i tame, dobra i zla, koju svaki vernik nosi u svom srcu. Krst, kao simbol pobede Hrista nad smrću, iznosi se pred narod, osvetljava put i daje nadu da se u veri nalazi jedini istinski mir i spasenje.
Ovaj praznik je prilika za okupljanje vernika, molitvu, meditaciju i zajedničko proslavljanje vere. Mnogi vernici se danas okupljaju u crkvama širom Srbije i sveta kako bi učestvovali u molitvama, slušanju propovedi i prisustvovali liturgiji posvećenoj ovom prazniku.
Iznošenje Časnog krsta je prilika za razmišljanje o važnosti vere u modernom svetu, ohrabrenje vernika da ostanu jaki i posvećeni svojim duhovnim vrednostima, kao i podsećanje na značaj borbe protiv zla
