Druga nedelja vaskršnjeg posta je u toku, a mnogi vernici prate pravila o ishrani koja dozvoljavaju konzumiranje ribe samo dva dana tokom sedam nedelja trajanja posta. Ipak, mnogi se ne pridržavaju ovih smernica strogo i često se odlučuju za ribu kao izvor proteina. U poslednje vreme, cene ribe su značajno varirale, zavisno od vrste ribe i njenog porekla.
Cene ribe na tržištu su šarene. Pre dva meseca, cena skuše je skočila sa 600 dinara na 1.050 dinara, što je povećanje od 450 dinara. Kupci se suočavaju sa različitim cenama, pa tako kilogram šarana košta do 550 dinara, dok se pastrmka prodaje po ceni od 700 dinara. U beogradskim ribarnicama primećuju povećan promet u vreme posta, a ribu nabavljaju iz domaćih ribnjaka za slatkovodnu ribu, dok morsku uvoze, kao što je oslić iz Argentine ili skuša iz Norveške. Filet oslića košta 1.210 dinara, dok filet skuše košta 150 dinara manje. Cene lososa se penju do 2.690 dinara, dok hobotnica košta 2.400 dinara, a suvi bakalar čak 7.790 dinara za kilogram.
Statistika o ribarstvu u Srbiji nije ohrabrujuća. Naša zemlja se nalazi na dnu po konzumaciji ribe, koja je važna za zdravlje. Domaća proizvodnja slatkovodne ribe je u opadanju, a kapaciteti ribnjaka su drastično smanjeni. Tokom poslednjih trideset godina, površine pod ribnjacima su se smanjile sa skoro 14.000 hektara na manje od 7.000 hektara. Čak 75% potreba za ribom se zadovoljava uvozom, jer domaća proizvodnja ne može da prati potražnju.
Nekadašnja površina šaranskih ribnjaka iznosila je oko 13.750 hektara, dok je pastrmskih bilo 14,7 hektara. U poslednjih nekoliko godina, ova površina se dodatno smanjila, a trenutno se šaranski ribnjaci nalaze na oko 7.000 hektara, dok je pastrmskih ostalo svega osam hektara. Ova drastična razlika ukazuje na ozbiljan problem u sektoru ribarstva.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je uvelo nove mere podsticaja za nabavku kvalitetnih priplodnih matica ribe. Poljoprivredna gazdinstva koja imaju najmanje 100, a najviše 400 matica šarana, odnosno 100 do 5.000 matica pastrmke, mogu ostvariti subvencije. Međutim, stručnjaci smatraju da ove mere neće doneti značajan napredak, jer se podsticaji odnose više na odgajivačke organizacije nego na same proizvođače.
Predsednik grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije, Krum Anastasov, ističe da Srbija ima sve resurse za proizvodnju kvalitetne domaće ribe, ali da ribarstvo ne napreduje. Prema njegovim rečima, kvalitetna domaća riba je bolja od uvozne, ali se kapaciteti smanjuju. Velik deo ribe se prodaje „na crno“, što dodatno otežava situaciju u ovom sektoru.
Anastasov objašnjava da su subvencije koje su nekada postojale, a koje su iznosile 10 dinara po kilogramu ribe, ukinute. Predloženo je da se podsticaji vrate na 40 dinara po kilogramu, a trenutno se suočavaju sa deficitom ribe na tržištu, što dodatno povećava cene. Tokom vaskršnjeg posta, potražnja će još porasti.
U Evropskoj uniji godišnje se proizvede 1,9 miliona tona ribe, dok je Srbija smanjila proizvodnju na svega 5.000 konzumnog šarana. Konkurencija iz zemalja Evropske unije je takođe veliki problem, jer oni dobijaju subvencije koje su znatno više nego one koje ribari u Srbiji dobijaju.
Ribarstvo u Srbiji se suočava sa brojnim izazovima, a potrebne su hitne mere da bi se revitalizovao ovaj sektor i obezbedila održiva proizvodnja ribe koja će zadovoljiti domaće tržište.
