Prema podacima nevladine organizacije „Mreža lekara“, oko 90 venecuelanskih vojnika je povređeno u američkom napadu koji se dogodio u subotu, 2. januara 2026. godine, oko 2.00 sata posle ponoći. Ova informacija je stigla u trenutku kada se situacija u Venecueli dodatno zakomplikovala usled vojnog delovanja Sjedinjenih Američkih Država.
Nevladina organizacija je takođe izvestila o mogućim poginulima, iako ti podaci još uvek nisu potvrđeni. Navodi se da je 60 povređenih vojnika primljeno u Vojnu bolnicu „Dr Karlos Arvelo“, dok je još 30 povređenih zbrinuto u manjoj bolnici u Fort Tiuni. Ove informacije ukazuju na ozbiljnost situacije i na veliki broj vojnika koji su povređeni usled vojnog sukoba.
Visoki venecuelanski zvaničnik je izjavio da je najmanje 40 ljudi, uključujući vojno osoblje i civile, poginulo u američkom napadu na Venecuelu. Ovaj napad se dešava u kontekstu dugotrajne napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele, koja je pod vođstvom predsednika Nikolasa Madura. Madurova vlada je često bila kritikovana od strane međunarodne zajednice, a Sjedinjene Američke Države su više puta zapretile vojnim intervencijama.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izjavio je da nijedan američki vojnik nije poginuo u napadu, ali je naglasio da su neki američki vojnici povređeni. Trampova administracija je često isticala potrebu za „obnavljanjem demokratije“ u Venecueli, što je bio jedan od ključnih argumenata za vojnu intervenciju.
General Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, dodao je da su američki helikopteri, koji su učestvovali u akciji izvođenja Madura i njegove supruge, bili pod vatrom. Navodi se da je jedan helikopter bio pogođen, ali je ostao funkcionalan, što ukazuje na težak i opasan teren na kojem su se odvijale operacije.
Nakon vojne akcije, Maduro i njegova supruga Silija Flores su uhapšeni i prebačeni u Gradski pritvorski centar (MDC) u Bruklinu, Njujork. Ovaj potez izazvao je veliku pažnju medija i međunarodne zajednice, s obzirom na to da su Madurove vlasti često optuživane za kršenje ljudskih prava i autoritarne metode vladavine.
Par je prevezen iz Venecuele na ratni brod „USS Ivo Džima“, a potom su transportovani avionom u Sjedinjene Američke Države. Ovaj događaj predstavlja značajan trenutak u istoriji odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele, kao i u širem kontekstu američke vojne politike u Latinskoj Americi.
S obzirom na sve veće tenzije i nasilje u regionu, ova situacija dodatno komplikuje već tešku političku krizu u Venecueli. Mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakvi vojnici napadi mogli dovesti do eskalacije sukoba, što bi imalo ozbiljne posledice po civili i stabilnost cele regije.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica se suočava sa pitanjem kako reagovati na krizu u Venecueli. Dok neki pozivaju na diplomatska rešenja, drugi smatraju da je vojna intervencija neophodna da bi se okončala vladavina Madura. Ova situacija ostaje veoma kompleksna, sa mnogo neizvesnosti i potencijalnih opasnosti koje se mogu javiti u budućnosti.
U zaključku, trenutni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele predstavlja ozbiljan izazov za regionalnu stabilnost i međunarodne odnose. Sa povredama i smrtima vojnika, kao i hapšenjem ključnih političkih lidera, situacija u Venecueli zahteva pažnju i delovanje međunarodne zajednice kako bi se sprečila dalja eskalacija nasilja i humanitarna kriza.
