Karfiol, povrće iz porodice kupusnjača, poslednjih godina postaje sve popularniji među ljubiteljima zdrave ishrane, a to je i razumljivo. Ova namirnica je izuzetno hranljiva, a sadrži malo kalorija i ugljenih hidrata. U jednoj šolji svežeg karfiola nalazi se više od 75% dnevne potrebe za vitaminom C, što ga čini odličnim izborom za svakodnevnu ishranu.
Karfiol je posebno koristan za one koji žele da smršaju ili da održavaju telesnu težinu. Jedna šolja karfiola sadrži oko 2 grama vlakana i gotovo 100 grama vode, što doprinosi osećaju sitosti i smanjuje potrebu za grickanjem. Vlakna takođe pomažu sporijoj probavi, čime se stabilizuje nivo energije tokom dana.
Osim što pomaže u mršavljenju, karfiol je i prirodni zaštitnik od upala. Ovo povrće obiluje bioaktivnim jedinjenjima koja smanjuju upalne procese u organizmu. Antioksidansi prisutni u karfiolu neutralizuju slobodne radikale, čime se štite ćelije od oštećenja i smanjuje rizik od hroničnih bolesti, a takođe usporavaju procese starenja.
Karfiol se može pohvaliti impresivnim sastavom hranljivih materija. U jednoj šolji sirovog karfiola nalazi se visok procenat vitamina C, koji je važan za imunitet, apsorpciju gvožđa, sintezu kolagena i obnavljanje ćelija. Osim toga, sadrži vitamin K, koji je ključan za zdravlje kostiju, kao i holin, koji podržava rad mišića, pamćenje i kvalitetan san. U manjem obimu, prisutni su i vitamini B grupe, magnezijum, fosfor, mangan i kalijum.
Konzumacija karfiola može smanjiti rizik od ozbiljnih bolesti. Istraživanja pokazuju da je povezan sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti i raka, kao i produženim životnim vekom. Njegovi prirodni sastojci deluju protivupalno i štite krvne sudove, dok neka istraživanja sugerišu da mogu usporiti razvoj ćelija raka debelog creva.
Zdravlje probave takođe može biti poboljšano konzumacijom karfiola. Mnogi ljudi unose manje vlakana nego što je preporučeno, a karfiol je jednostavan način da se taj nedostatak nadoknadi. Vlakna hrane dobre bakterije u crevima, smanjuju upale i pospešuju redovnu probavu.
Jedan od najzanimljivijih sastojaka karfiola je sulforafan, moćan prirodni spoj koji utiče na gene odgovorne za procese starenja. Pomaže u detoksikaciji, štiti DNK, smanjuje upale i može usporiti kognitivni pad koji dolazi s godinama.
Za one koji prate ishranu sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, karfiol je idealna zamena za klasične priloge. „Karfiol pirinač“ postaje sve popularniji jer značajno smanjuje kalorijski unos. Na primer, 3/4 šolje karfiol pirinča sadrži samo 15 kalorija, dok ista količina bele pirinča ima oko 240 kalorija.
Enzimi iz karfiola pomažu telu da se oslobodi toksina, pa je redovna konzumacija ovog povrća odlična za održavanje zdravog sistema detoksikacije. Ipak, treba napomenuti da karfiol sadrži FODMAP ugljene hidrate koji kod osetljivih osoba mogu izazvati nadutost ili nelagodnost u stomaku, pa se preporučuje postepeno uvođenje u ishranu za one sa sindromom iritabilnog creva.
Karfiol se može jesti na različite načine — svež, kuvan, pečen ili kao dodatak raznim jelima. Odličan je u smutijima i kašama, kao hrskav prilog pečen u rerni ili kao niskokalorična zamena za pirinač ili krompir. Osim klasičnog belog, postoje i ljubičaste, zelene i narandžaste sorte karfiola koje su još bogatije antioksidansima, čime dodatno obogaćuju vašu ishranu.
Povećanje konzumacije karfiola može značajno doprineti zdravlju i blagostanju, a s obzirom na njegove brojne prednosti, vreme je da ga uvedemo u svakodnevnu ishranu.
