Uzgoj špargle u Srbiji i dalje nije masovan, uprkos rastuće potražnje za ovim povrćem koje se smatra jednim od najzdravijih i najnutritivnijih namirnica. Špargla, poznata kao „kraljica povrća“, bogata je vitaminima, mineralima i vlaknima, a bere se u proleće kao niskokalorično sezonsko povrće.
Proizvodnja špargle u Srbiji se pokazuje kao profitabilan posao, ali je još uvek nedovoljno iskorišćen, s obzirom na to da postoje idealni klimatski uslovi i povoljno zemljište. Dok domaća potražnja dostiže čak 200 tona godišnje, trenutna proizvodnja iznosi samo oko 10 tona, što otvara velike mogućnosti za plasman na tržištu i zaradu. Procene govore da se od jednog hektara špargle može ostvariti zarada od oko 20.000 evra, a prednost je što ova biljka nije zahteva za uzgoj.
Špargla (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja biljka koja može da rađa i do dve decenije, što znači da jednom kada se zasad posadi, uz pravilnu negu, donosi stabilne prihode tokom dugog perioda. Međutim, uzgajivači moraju biti strpljivi jer do prve ozbiljnije berbe treba sačekati dve do tri godine nakon sadnje. Mnogi se na početku predaju, ali oni koji istraju imaju prednost na tržištu koje je gladno proizvoda, uz relativno malo konkurencije.
Najbolji rezultati uzgoja špargle postižu se u ravničarskim i blago brdovitim predelima. Glavne oblasti za uzgoj u Srbiji su Vojvodina, posebno Bačka i okolina Novog Sada, zatim Srem i delovi Šumadije. Ključ uspeha leži u kvalitetu zemljišta, jer špargla voli lako, peskovito i dobro drenirano tlo. Teža i glinovita zemljišta nisu pogodna, a idealna pH vrednost kreće se između 6,5 i 7,5. Srbija ima blage zime i umereno topla proleća, što je takođe povoljno za razvoj biljke.
Podizanje zasada špargle zahteva ozbiljnija početna ulaganja, koja se brzo isplate. Stručnjaci procenjuju da je za hektar potrebno oko 20.000 evra, što uključuje troškove za sadni materijal, pripremu zemljišta i sadnju, sistem za navodnjavanje, kao i đubrivo i zaštitu. Nakon što zasad uđe u pun rod, prihodi mogu višestruko nadmašiti početna ulaganja.
Iako je špargla manje zahtevna, zahteva disciplinu. Zalivanje je neophodno, posebno u sušnim periodima, dok je redovno uklanjanje korova ključno u prvim godinama. Organska materija i balansirana mineralna đubriva daju najbolje rezultate. Nakon sezone, nadzemni deo biljke se uklanja kako bi se podstakao novi rast.
Cene špargle su visoke, često dostižući i preko 10 evra po kilogramu, dok je cena rane špargle od 1.000 do 3.000 dinara po kilogramu. Potreba tržišta znatno premašuje domaću ponudu, a špargla je tražena u restoranima i hotelima, što omogućava proizvođačima da lako pronađu kupce.
Iskustva proizvođača iz Južnog Banata, koji se ovim poslom bave više od decenije, pokazuju da Srbija ima sve predispozicije za vrhunsku proizvodnju. Njihova špargla završava i na zahtevnim tržištima, što potvrđuje kvalitet. Ključ uspeha, kako navode, leži u pravilnom izboru sorte, dobroj pripremi zemljišta i strpljenju u prvim godinama.
Osim domaćeg tržišta, postoji ozbiljan potencijal za izvoz u zemlje Evropske unije, gde je špargla standardni deo ishrane i gde se traže velike količine. Za one koji su spremni da ulože i sačekaju prve rezultate, špargla može postati ozbiljan izvor prihoda i posao koji traje godinama. U svetlu ovih informacija, uzgoj špargle u Srbiji predstavlja značajnu priliku za poljoprivrednike koji žele da se upuste u ovaj profitabilan sektor.
