Vlade Belgije i Italije trenutno razmatraju mogućnost povratka nuklearne energije, dok se u Španiji nastavlja rasprava o planiranom ukidanju nuklearnih postrojenja. Ova situacija dolazi u vreme kada većina evropskih zemalja zavisi od uvoza kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe, što ih čini ranjivima na geopolitičke šokove. Potrošači i preduzeća se suočavaju sa cenama struje koje su često tri do četiri puta više nego u SAD ili Kini.
U poslednjih nekoliko godina, nuklearna energija se polako vraća kao alternativa za obezbeđivanje energetske nezavisnosti Evrope. Ovaj trend je postao još izraženiji nakon što je nuklearna energija stekla status prelazne i održive ekonomske aktivnosti prema EU regulativi o taksonomiji, koja ima za cilj ublažavanje klimatskih promena. Međutim, ovo je dovelo do optužbi za „greenwashing“, s obzirom na to da nuklearna energija proizvodi radioaktivni otpad koji zahteva dugoročno skladištenje.
Iako se zabeležio blagi rast proizvodnje nuklearne energije u Evropskoj uniji (4,8% između 2023. i 2024. godine), većina zemalja smanjuje proizvodnju ili potpuno ukida nuklearne kapacitete. Nemačka je primer zemlje koja se planira potpuno osloboditi nuklearne energije, dok Italija razmatra povratak nakon dva referenduma protiv nuklearne energije. U Belgiji, vlada pokušava da odloži zatvaranje svojih nuklearnih reaktora, ali se suočava sa otporom od strane kompanije Engie, koja želi da ulaže u obnovljive izvore energije.
U svom predlogu budžeta za period 2028–2034, Evropska komisija je prvi put predložila da nuklearna energija bude podobna za finansiranje iz EU fondova, što se očekuje da neće biti usvojeno. Ipak, zemlje kao što su Belgija i Italija su uzele u obzir zadržavanje ili ponovnu uspostavu nuklearnih kapaciteta. Italija je čak uvela nacrt zakona koji otvara put za povratak nuklearne energije, uprkos prethodnim referendumski protivnim stavovima.
Belgija i Italija su među 11 članica EU koje su 2024. godine potpisale zajedničku deklaraciju koja poziva na „potpuno oslobađanje“ potencijala nuklearne energije. U međuvremenu, Holandija planira izgradnju dve nove nuklearne elektrane, dok se kontroverze nastavljaju u Španiji zbog planiranog ukidanja nuklearne energije, koje bi moglo dodatno opteretiti snabdevanje energijom.
Zajon Lajts, stručnjak za nuklearnu energiju, smatra da će potencijalni porast proizvodnje nuklearne energije doći pre kroz produženje životnog veka postojećih reaktora i političke preokrete, nego kroz izgradnju novih postrojenja. Ističe da će dugoročni razvoj zavisiti od sposobnosti Evrope da ponovo nauči kako da gradi i finansira velike infrastrukturne projekte.
Trenutna situacija u Evropi deli kontinent na dve grupe. Prva grupa, predvođena Francuskom, uključuje zemlje koje teže postati proizvođači nuklearne energije, dok druga grupa, na čelu sa Nemačkom, teži isključivo obnovljivim izvorima. Zemlje poput Estonije, Rumunije i Poljske istražuju alternativu u obliku malih modularnih reaktora, koji imaju prednost u smanjenju troškova i vremena izgradnje.
Bez obzira na to da li će proizvodnja nuklearne energije rasti ili ne, izazov obezbeđivanja energije ostaje kritičan za Evropu. Obnovljivi izvori su značajno napredovali, ali zajedno čine manje od polovine potrošnje električne energije u EU. Planovi Belgije i Holandije naišli su na kritike organizacija iz Nemačke koje se protive nuklearnoj energiji i smatraju da su ti planovi nerealni i preskupi.
