PODGORICA – U poslednjim danima, situacija u Istražnom zatvoru u Crnoj Gori postala je sve napetija, a broj pritvorenika koji su se odlučili na štrajk glađu značajno je porastao. Ovaj štrajk, kako tvrde sami pritvorenici, rezultat je nezadovoljstva uslovima života u zatvoru, kao i načinom na koji pravosudni organi funkcionišu.
Prema izveštajima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS), juče se na štrajk odlučilo 66 pritvorenika, od kojih je njih 48 odbilo da uzima hranu. Među onima koji su se pridružili štrajku su i neka poznata lica, uključujući Miloša Medenicu, sina bivše predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice, kao i Mario Milošević, Filip Bešović i Goran Rakočević. Otkazivanje punomoćja svojim braniocima dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije i očiglednu potrebu za promenom.
Iako je štrajk glađu postao masovniji, neki pritvorenici su se do sada uzdržali od ovog vida protesta. Među njima su bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, kao i Zoran Lazović, nekadašnji policijski funkcioner, i njegov sin Petar Lazović, bivši agent Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB). Njihovo uzdržavanje od štrajka može se protumačiti kao strategija ili procena situacije, ali ostaje nejasno da li će se pridružiti drugim pritvorenicima u budućnosti.
Štrajkovi glađu u zatvorima često su posledica loših uslova, a u ovom slučaju, pritvorenici se žale na pretrpane ćelije, nedostatak osnovnih higijenskih uslova i nepravedne tretmane od strane zatvorskog osoblja. Ovakvi uslovi mogu značajno uticati na mentalno i fizičko zdravlje zatvorenika, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim toga, na štrajk su uticali i problemi u pravosudnom sistemu, koji se često kritikuje zbog sporosti i neefikasnosti. Pritvorenici izražavaju sumnju u pravičnost procesa koji se vodi protiv njih, što je dodatno pojačalo njihovo nezadovoljstvo. Mnogi od njih smatraju da su njihova prava kršena, a da pravosudni organi ne deluju u skladu sa zakonskim normama.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nije se oglasila povodom trenutne situacije, a mnogi veruju da bi hitna reakcija bila potrebna kako bi se sprečila eskalacija protesta. Pritvorenici su, očigledno, spremni da nastave sa štrajkom sve dok se njihovi zahtevi ne ispune, a uslovi u zatvoru ne poboljšaju.
Ova situacija u Istražnom zatvoru u Crnoj Gori osvetljava šire probleme u pravosudnom sistemu, kao i izazove sa kojima se suočavaju zatvorske ustanove. Na potezu su nadležne institucije da reše ove probleme i obezbede humanije uslove za sve zatvorenike.
U međuvremenu, organizacije za ljudska prava prate situaciju i upozoravaju na potrebu za reformama u zatvorskom sistemu. Mnogi stručnjaci smatraju da je neophodno preispitati način na koji se sprovode kazne i kako se tretiraju zatvorenici, kako bi se obezbedila njihova prava i dostojanstvo.
Ovakvi događaji mogu imati dugoročne posledice po društvo kao celinu, jer nepravedan pravosudni sistem i loši uslovi u zatvorima mogu stvoriti dodatne tenzije i nezadovoljstvo među građanima. Potrebno je da se svi relevantni akteri uključe u dijalog kako bi se pronašla rešenja koja će obezbediti pravičnost i ljudska prava za sve.
