Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je u nedavnom intervjuu za portal magazinbiznis.rs izneo svoja predviđanja o budućnosti penzija u Srbiji. Prema njegovim rečima, neplanirano veće povećanje penzija, koje je predviđeno za 2026. godinu, zahtevaće značajna budžetska sredstva. Ovo povećanje od 12,2 odsto će, kako objašnjava, zahtevati da vlada usvoji skromnija povećanja zarada u javnom sektoru kako bi se obezbedila potrebna sredstva.
Altiparmakov je naglasio da, uprkos visokom povećanju penzija, finansijska stabilnost penzijskog sistema neće biti ugrožena. On je ukazao na to da je jedna od prednosti proširene švajcarske formule, koja se u Srbiji primenjuje, to što ona automatski teži finansijskom izbalansiranju sistema. „To znači da će se veće povećanje penzija u ovoj godini anulirati skromnijim povećanjima u narednim godinama,“ rekao je Altiparmakov.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Srbiji sve više raspravlja o ekonomskim reformama i održivosti penzionog sistema. Pitanje penzija je od suštinskog značaja za mnoge građane, posebno za starije populacije koje zavise od tih primanja za svoj svakodnevni život. U poslednjih nekoliko godina, vlada je bila pod pritiskom da poveća penzije, ali je istovremeno morala da balansira budžetske troškove i ekonomski rast.
Prema poslednjim podacima, prosečna penzija u Srbiji je u porastu, ali mnogi penzioneri i dalje smatraju da su njihova primanja nedovoljna za pokrivanje osnovnih troškova života. U ovom kontekstu, najavljeno povećanje od 12,2 odsto može delovati kao značajna mera, ali se postavlja pitanje održivosti takvih povećanja u budućnosti.
Altiparmakov je takođe istakao da je važno da se vlada fokusira na dugoročne strategije koje će omogućiti stabilan rast penzija bez ugrožavanja finansijske stabilnosti. On je naglasio potrebu za reformama koje će osigurati da penzioni sistem ostane održiv i da može da odgovori na izazove koje donosi demografski razvoj i promena strukture stanovništva.
Za mnoge ekonomiste, pitanje penzija nije samo ekonomsko, već i socijalno pitanje. Povećanje penzija može doprineti smanjenju siromaštva među starijom populacijom, ali istovremeno može izazvati i druge ekonomske probleme ako se ne upravlja pravilno. Altiparmakov je ukazao na to da je važno da vlada pronađe ravnotežu između potreba penzionera i održivosti budžeta.
U narednim godinama, kako se bude razvijala situacija na tržištu rada i u ekonomiji, očekuje se da će vlada doneti dodatne odluke o povećanju penzija i zarada u javnom sektoru. Mnogi se nadaju da će povećanje penzija doprineti boljem životnom standardu i većem zadovoljstvu među penzionerima, ali će biti ključno kako će vlada upravljati tim promenama.
U zaključku, Altiparmakovova izjava naglašava važnost planiranja i održivosti penzionog sistema u Srbiji. Dok se očekuje veće povećanje penzija u 2026. godini, izazovi u vezi s budžetskim sredstvima i potrebom za skromnijim povećanjem zarada u javnom sektoru postavljaju dodatna pitanja o budućnosti penzionog sistema. Ova tema će sigurno biti predmet daljih rasprava i analiza među ekonomistima, političarima i građanima, kako bi se pronašla najbolja rešenja za sve uključene strane.
