Evropska komisija planira značajno povećanje upotrebe biogoriva u cilju smanjenja emisija u teškoj industriji i transportu. Ova inicijativa dolazi u okviru revizije strategije bioekonomije koja se očekuje, a koja je procurela u dokumentima dostupnim Euronews-u. Sektori vazduhoplovstva i pomorstva se i dalje smatraju izazovima za dekarbonizaciju, jer su u velikoj meri zavisni od fosilnih goriva, a prema podacima EU, čine oko 8,4% ukupnih emisija gasova staklene bašte.
Iako se Evropska unija suočava sa izazovima u pogledu održivih goriva za teški transport, predloženi planovi uključuju korišćenje useva i drveća za proizvodnju biogoriva. Očekuje se da će potražnja za ovim gorivima rasti od 2025. godine, zahvaljujući zakonima kao što su ReFuelEU Aviation i FuelEU Maritime, koji imaju za cilj povećanje upotrebe obnovljivih goriva u teškom transportu.
Međutim, ekološke organizacije su izrazile zabrinutost zbog održivosti biogoriva, ističući da bi njihova upotreba mogla ugroziti bezbednost hrane i sposobnost šuma da apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere. Biogoriva se klasifikuju prema izvoru, a svaka kategorija nosi naziv „generacija“. Prva generacija biogoriva dolazi od useva kao što su kukuruz i šećerna trska, druga generacija se dobija od nejestivih biljaka i poljoprivrednog otpada, dok treća generacija dolazi od algi.
Ipak, prema izveštaju Evropskog revizorskog suda iz 2023. godine, postoje značajni problemi u vezi sa održivošću, dostupnošću biomase i troškovima koji ograničavaju upotrebu biogoriva. Nedostatak dugoročne perspektive u politici EU o biogorivima takođe je negativno uticao na investicije u ovom sektoru. Prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu, korišćenje prirodnih resursa u Evropi premašuje kapacitete ekosistema za regeneraciju zelenih resursa i apsorpciju ugljen-dioksida.
U 2022. godini, korišćenje biomase za energiju u Evropi činilo je 29%, što predstavlja porast od 14% u poslednjih deset godina. Ovaj trend ukazuje na rastući interes za biogoriva, ali i na izazove sa kojima se EU suočava u pokušaju da poveća proizvodnju.
Novi trgovinski sporazum o poljoprivredi između EU i Ukrajine može predstavljati rešenje za potražnju za biogorivima. Ukrajina, sa ogromnim poljoprivrednim površinama koje čine 41,3 miliona hektara, može postati ključni igrač u snabdevanju biogorivima. Novi sporazum uključuje mere zaštite koje ograničavaju uvoz određenih osetljivih proizvoda, ali ako se one ukinu, Ukrajina bi mogla značajno doprineti snabdevanju biogorivima u Evropi.
Komisija će u utorak objaviti treći pregled bioekonomije od njenog pokretanja 2012. godine, čiji je cilj podrška inicijativama kao što su bezbednost hrane, klimatske akcije i konkurentnost. Prema dokumentu, sektor bioekonomije je 2023. godine generisao do 2,7 biliona evra, što je značajan porast u odnosu na 812 milijardi evra iz 2022. godine.
Iako je bioekonomija u EU dinamičan pokretač konkurentnosti, međunarodna konkurencija, posebno iz Sjedinjenih Država i Kine, zajedno sa preprekama na jedinstvenom tržištu, usporava primenu i rizikuje preusmeravanje inovacija ka tržištima van EU. Ovi izazovi će zahtevati pažljivo upravljanje i strategije kako bi se osiguralo da EU ostane konkurentna na globalnoj sceni bioekonomije.
