U poslednjem mesecu u Iranu došlo je do masovnih protesta uzrokovanih nezadovoljstvom građana, koji su se najpre fokusirali na ekonomske probleme, ali su brzo prerasli u pozive za promenu vlasti. Protesti su započeli 28. decembra prošle godine u Teheranu, kada su demonstranti na Velikom bazaru iskazali svoje nezadovoljstvo zbog pada iranske valute. Ubrzo su se proširili širom zemlje, a demonstranti su zahtevali svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija i Islamske Republike.
Eskalacija nasilja desila se 8. januara, kada je došlo do brutalnih sukoba između demonstranata i bezbednosnih snaga. Ova noć ostavila je dubok trag, a svedoci opisuju scene haosa. Prema izveštajima, snage bezbednosti su se pojavile na motorima i otvorile vatru na nenaoružane ljude. U jednom od bolnica, hirurg Hamed, čiji je identitet zaštićen, tvrdi da je jednog od njegovih kolega pogodila metak u oko.
Prema različitim izvorima, broj ubijenih demonstranata varira. Dok iranska vlada priznaje oko 3.000 mrtvih, aktivisti govore o više od 6.000, dok neki lekari insistiraju na brojci od 33.000 i više. Ove informacije dolaze iz mrtvačnica i grobalja širom zemlje, gde su lekari zbrinjavali ranjenike. U jednoj od najbrutalnijih noći, 8. januara, lekari su zbrinjavali ranjene koji su bili u krvi do kolena.
Ahmadi, lekar koji je razgovarao sa britanskim listom „Gardijan“, istakao je da su javno navedene brojke ozbiljno potcenjene. U pokušaju da dobiju tačne informacije, okupio je mrežu od više od 80 medicinskih radnika iz raznih provincija, kako bi delili podatke i stvorili jasniju sliku o situaciji. Prema njihovim procenama, ukupan broj mrtvih može premašiti 30.000.
Direktor norveške nevladine organizacije Iran Human Rights, Mahmud Amiri-Mogadam, izjavio je da je Islamska Republika počinila jedno od najvećih masovnih ubistava demonstranata u modernom vremenu. Izveštaji iz mrtvačnica i bolnica otkrivaju da vlasti sprovode koordinisane napore da prikriju stvarni broj žrtava. Tela se prevoze u kamionima-hladnjačama, a insistira se na brzom sahranjivanju, organizuju se masovne sahrane, dok stotine tela nestaju iz forenzičkih ustanova.
Internet je prvobitno isključen za ceo Iran, a sada su prisutni stalni prekidi, što otežava prikupljanje informacija. Protesti su, i pored represije, nastavili da se šire, a pozivi za promenu vlasti postali su sve jači. U situaciji kada se vlasti bore da zadrže kontrolu, demonstranti se suočavaju sa nasiljem i represijom.
Neposredno pre eskalacije, poziv izgnanog sina poslednjeg šaha Irana, Reze Pahlavija, doveo je do dodatnog napetosti, a Hamnei je naredio da se demonstracije bez milosti uguše. Ova odluka označila je prekretnicu u obračunu sa protestima. Mnogi svedoci govore o brutalnosti koja je usledila, s bezbednosnim snagama koje su nasumično pucale na okupljene ljude, ostavljajući za sobom brojne povređene i mrtve.
U izveštajima se takođe ističe da su neki lekari, pod pritiskom, zapisivali u medicinske kartone lažne informacije kako bi prikrili pravi uzrok povreda i smrti, što dodatno otežava razumevanje stvarnog stanja na terenu. Svedoci govore o strašnim scenama, a mnogi od njih se bore sa traumama koje su doživeli tokom tih noćnih sukoba.
Ova situacija u Iranu se odvija u kontekstu globalnih tenzija i pretnji od strane Sjedinjenih Država i Izraela, što dodatno otežava stanje u zemlji. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica poziva na pažnju i delovanje, dok se građani Irana bore za svoja prava i slobode nasuprot brutalnoj represiji vlasti.
