Evropska unija se suočava sa sve većom potražnjom za litijumom, neophodnim za energetsku tranziciju, iako je skoro u potpunosti zavisna od uvoza ovog metala. Procenjuje se da će potražnja za litijumom porasti 12 puta do 2030. godine, što će dovesti do povećanja cene ovog resursa. Evropska unija radi na tome da postane nezavisna u snabdevanju litijumom kako bi unapredila svoju energetsku tranziciju.
Stručnjaci ističu da je trenutno litijum neophodan za proizvodnju električnih automobila i većine baterija, te je potražnja za ovim metalom utrostručena od 2017. do 2022. godine. Geopolitičke tenzije na globalnom tržištu sirovina teraju EU da se fokusira na razvoj rudarstva u Evropi i postavlja ciljeve za pokriće litijumom i preradu metala na kontinentu.
Međutim, proširenje rudnika litijuma u Evropi nailazi na otpor lokalnog stanovništva, kao što je slučaj u Srbiji i Austriji. Projekti su odloženi zbog nedostatka društvenog prihvatanja, ali i zbog ekonomske efikasnosti. Nalazišta litijuma u Evropi su uglavnom nižeg ranga, što ih čini manje profitabilnim od većih nalazišta u zemljama poput Argentine, Čilea i Kine.
Kompanije kao što je „Vulkan Enerdži“ već rade na ekološki prihvatljivijim metodama ekstrakcije litijuma, dok se istražuju alternative poput natrijum-jonskih baterija koje ne zahtevaju litijum. Ipak, stručnjaci predviđaju da će litijum ostati dominantan u baterijama još nekoliko godina, dok se ne pronađu efikasniji metod reciklaže i alternative.
EU planira da do 2030. godine reciklira 15 odsto litijumskih potreba, ali efikasnost reciklaže trenutno je niska zbog nedostatka standardizovanih metoda i različitih tipova baterija. Potrebno je raditi na standardizaciji i efikasnosti reciklaže kako bi se smanjila zavisnost od rudnika litijuma i sačuvala životna sredina.
