Broker Branislav Jorgić izjavio je za RTS da bi nedostatak rešenja za Naftnu industriju Srbije (NIS) mogao izazvati najveći ekonomski udar na zemlju od bombardovanja. On naglašava da Srbija nema preče stvari od spasavanja NIS-a. Nebojša Atanacković, nekadašnji vlasnik naftne kompanije, smatra da bi mađarska kompanija MOL bila strateški najbolji partner za NIS i da se može očekivati da Mađarska pruži pomoć, s obzirom na bliske odnose između dve zemlje.
Mađarska kompanija MOL mogla bi teoretski preuzeti deo NIS-a, kako je izjavio šef mađarske diplomatije Peter Sijarto. Postavlja se pitanje da li će to biti rešenje za američke sankcije koje su na snazi ili će Srbija morati tražiti alternativne opcije. Profesor Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA, upozorava da je „pet do 12“ i da je vlada obavezna da ponudi konkretan i održiv plan, inače bi moglo doći do nestašice derivata i ekonomskog udara.
Radosavljević ističe da NIS ne može funkcionisati pod sankcijama i da je očigledno da vlada ima plan, ali je verovatno čekala predloge drugih strana. Očekuje se da će tokom ove nedelje biti poznato kakvo će rešenje biti za sudbinu NIS-a, nakon vanredne sednice Vlade Srbije na kojoj je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, potvrdio je da NIS neće ostati bez goriva, ali je naglasio da će možda doći do prolaznih teškoća. Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević ukazuje na to da situacija zahteva strateške pouke i naglašava da rešenje koje se nađe neće biti dugoročno.
Kovačević objašnjava da bi za obezbeđenje dugoročne sigurnosti snabdevanja bilo potrebno ozbiljno dokapitalizovati NIS i obezbediti više različitih pravaca snabdevanja. Tokom vanredne sednice, termin „specijalna operacija“ više puta je korišćen u razgovorima o budućim opcijama za NIS. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je suština da Rusima omoguće izbor sagovornika za pregovore o promeni vlasništva, uz podršku Srbije.
Dok se čeka rešenje krize, postavlja se pitanje kakve rezerve Srbija ima i na koje se oslanja kako bi izdržala trenutnu situaciju, posebno u svetlu mogućeg prestanka rada rafinerije u Pančevu. Srbija mora pronaći način da oslobodi NIS od američkih sankcija i osigura redovan dotok energenata.
Jorgić dodaje da MOL ne mora biti idealno rešenje za NIS, ali i da može biti korisno. On ističe da je važno ponašanje države u ovakvim okolnostima. Atanacković smatra da bi MOL postao najznačajniji snabdevač u Srbiji, ukoliko preuzme deo NIS-a, i smatra da bi strateški gledano bio najbolji partner.
Mađarska je takođe zainteresovana za Lukoilovu rafineriju u Bugarskoj. Jorgić objašnjava da, kao što je NIS važan za Srbiju, Lukoil je ključan za Bugarsku, a postoje i drugi zainteresovani za otkup. Atanacković veruje da MOL, iako velika rafinerija, ne bi mogao u potpunosti zadovoljiti potrebe Srbije.
Pitanje je i da li bi MOL kao potencijalno rešenje za NIS bio problematičan, s obzirom na to da je Mađarska pod pritiskom američkih sankcija i pretnji od strane Ukrajine. Jorgić smatra da je spasavanje NIS-a prioritet i da će sredstva za to morati biti pronađena.
Na kraju, Atanacković naglašava važnost pronalaženja kupca za ruski deo NIS-a kako bi se izbegla nacionalizacija. Jorgić podseća na male akcionare koji poseduju 14% akcija NIS-a, čija vrednost iznosi 500 miliona evra, naglašavajući da bi novi partner trebao nastaviti politiku poštovanja prema malim akcionarima.
Osim problema sa naftom, Srbija se suočava i sa izazovima u vezi sa gasom. Rusija nije potpisala produžetak postojećeg ugovora, a Srbija očekuje novo produženje. Potrebno je završiti i projekte vezane za gasnu infrastrukturu kako bi se osiguralo snabdevanje. Atanacković ukazuje na potrebu za dugoročnim ugovorima o snabdevanju gasom kako bi Srbija izbegla potencijalne probleme.
