Vrnjačka Banja je ovog vikenda bila domaćin 23. Šumarijade, manifestacije koja okuplja ljubitelje prirode, stručnjake iz oblasti šumarstva i poljoprivrede, kao i sve one koji žele da doprinesu očuvanju i unapređenju šumskih resursa Srbije. Ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Dragana Glamočića, prisutni su dočekali s velikim interesovanjem, s obzirom na to da je njegov dolazak bio prilika za razgovor o važnim temama vezanim za šumarstvo u Srbiji.
Glamočić je istakao da je 39% teritorije Srbije pošumljeno, što je za 9% više od svetskog proseka. Ova informacija je veoma značajna, s obzirom na globalne izazove u očuvanju životne sredine i borbi protiv klimatskih promena. „Pošumljenost Srbije je u ravni sa evropskim prosekom. Ono što je bitno istaći jeste da je pošumljenost centralne Srbije blizu 60%, dok je u Vojvodini taj procenat oko 7%. Ova neravnomerna raspodela pošumljenosti je rezultat specifičnosti terena“, rekao je Glamočić.
On je naglasio da je trenutni nivo pošumljenosti mnogo bolji nego u prošlosti, kada je prvi put rađena inventura šuma, a to je bilo čak pre Drugog svetskog rata. Ove reči ohrabruju sve koji se bave očuvanjem prirode i ukazuju na to da se svesnost o značaju šuma u društvu povećava.
Osim što je pošumljenost Srbije tema koja zaslužuje pažnju, ministar je govorio i o važnosti održivog upravljanja šumama. On je napomenuo da je seča šuma prirodan proces koji, ukoliko se pravilno sprovodi, može podsticati sadnju novih, mladih i zdravih šuma. Ovo je posebno važno s obzirom na to da se u poslednje vreme često govori o prekomernom krčenju šuma i negativnim posledicama koje to može doneti po životnu sredinu.
Glamočić je takođe istakao značaj obrazovanja i informisanja građana o važnosti šuma i njihovoj ulozi u ekosistemu. On je naglasio da je potrebno raditi na podizanju svesti o očuvanju šuma, jer one ne predstavljaju samo resurs za drvnu industriju, već igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, regulaciji klime i zaštiti vodnih resursa.
Šumarijada u Vrnjačkoj Banji uključivala je razne sadržaje, od izložbi i radionica do predavanja stručnjaka i diskusija. Manifestacija je pružila priliku za uspostavljanje novih kontakata i razmenu ideja između različitih aktera u oblasti šumarstva. Organizatori su se potrudili da okupe stručnjake iz raznih oblasti, kako bi se razgovaralo o izazovima sa kojima se suočava šumarstvo u Srbiji.
Osim toga, šumarijada je imala i edukativni karakter. Posetioci su imali priliku da saznaju više o različitim vrstama drveća, tehnikama sadnje i negovanja šuma, kao i o važnosti očuvanja prirodnih resursa. Ovakve manifestacije su od suštinskog značaja za podizanje svesti o zaštiti životne sredine, jer omogućavaju građanima da se direktno uključe u aktivnosti koje doprinose očuvanju prirode.
Ministar je takođe naglasio da će se nastaviti sa projektima koji su usmereni na povećanje pošumljenosti, kao i na očuvanje postojećih šuma. „Naša strategija je jasna – želimo da unapredimo stanje šuma u Srbiji kako bismo osigurali bolje životne uslove za naše građane i zaštitili našu prirodnu baštinu“, rekao je Glamočić.
Ovaj događaj je još jednom pokazao da su šume ključni resurs za budućnost Srbije, a njihovo očuvanje i unapređenje predstavlja zajedničku odgovornost svih građana.
