Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je reagovao na zahtev nevladinih organizacija Venecijanskoj komisiji da ispita njegovu usklađenost sa principima ponašanja. On je istakao da će poštovati sve eventualne procedure koje se pokrenu protiv njega, kao i svaku odluku ili meru koja bude doneta, naglašavajući da ga ne mogu ućutkati u njegovoj borbi za vladavinu prava i demokratiju, ni po cenu gubitka članstva u Venecijanskoj komisiji ili funkcije u Ustavnom sudu.
U pisanoj izjavi koju je dostavio Tanjugu, Petrov je izjavio da će, ukoliko odluke ili mere budu nepovoljne, staviti svoj mandat na raspolaganje Vladi Srbije. On se osvrnuo na prethodna pisma CEPRIS-a i drugih organizacija, koja su, kako kaže, ignorisana, a koje su ga optužile da je Univerzitet u Beogradu nazvao „paravojnom tajnom organizacijom“. Petrov je naglasio da mu je univerzitet „svetinja“ i da se bori za njegovu integritet.
Govoreći o svom angažmanu, Petrov je istakao da je tokom poslednjih godinu i po dana preuzeo velike lične rizike, odustajući od komfornog života kako bi se borio za povratak redovne nastave na fakultetima i zaštitu prava studenata. On se zalagao za dijalog, smirivanje tenzija i odgovornost pravosudnih institucija, naglašavajući potrebu da se stvari nazivaju pravim imenom.
Petrov je takođe kritikovao tvrdnje da Srbija nema šefa države, ističući da Ustav prepoznaje predsednika Republike, koji ima odgovornost čak i za „pogrešnu vremensku prognozu“. On je pozvao na razumevanje i odgovornost, naglašavajući da funkcije u vlasti treba da služe opštem dobru, a ne pojedincima.
U vezi sa Venecijanskom komisijom, Petrov je naglasio da je spreman da prihvati sve odluke tog uglednog tela Saveta Evrope. Ako bi odluka bila nepovoljna, on će staviti svoj mandat na raspolaganje Vladi Srbije, kao jedinom organu koji ga je imenovao. Petrov je istakao da funkcije ne treba da budu cilj same po sebi, već sredstvo za postizanje opšteg dobra.
On je takođe poručio da ga ne mogu ućutkati ni pod kakvim okolnostima, naglašavajući da je za njega gubitak funkcije manje važan od njegovih principa. „Funkcije su breme, a ne privilegija“, rekao je Petrov, dodajući da nikada ne bi pristao na kompromis koji bi ugrozio njegove vrednosti.
Na kraju, Petrov je pozvao nevladine organizacije da se preusmere ka konstruktivnom dijalogu i zaštiti ljudskih prava svih građana, a ne samo svojih članova. On je poručio da će svet koji je stvoren na temelju utemeljenih vrednosti i stručnosti morati da se prilagodi promenama koje se dešavaju u globalnom kontekstu.
Ova situacija dodatno naglašava tenzije između institucija u Srbiji i nevladinih organizacija, kao i izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem. Petrovov stav o neodložnom vraćanju poštovanja prema pravima i dostojanstvu svakog pojedinca može biti signal za potrebu za reformama i jačanjem vladavine prava u zemlji.
