Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Prepodobnog Georgija Mitilenskog, poznatijeg kao Svetog Georgija Ispovednika. Ovaj svetac igra ključnu ulogu u istoriji pravoslavlja, a njegov život i dela ostavili su dubok trag u srcima vernika.
U vreme vladavine cara Irine i Konstantina, Georgije je izabran za mitropolita u gradu Mitilenu. Njegova misija bila je teška, jer je u to vreme crkva prolazila kroz turbulentne trenutke. Pre nego što je car Lav Jermenin došao na vlast, i pre nego što su započeli ikonoborački ratovi, u gradu Mitileni su se desile neobične pojave. Ova znamenja su predskazivala velike promene koje su se nadvijale nad hrišćanstvom.
Jedna od tih pojava dogodila se tokom večernje službe kada je nevidljiva sila podigla krst sve do krova crkve, a zatim ga obrnula i napravila da padne na zemlju. Ovaj neobičan događaj izazvao je paniku među vernicima, koji su ga protumačili kao znak dolaska cara, koji će uništavati ikone i progoniti hrišćane.
Nakon nekoliko dana, u oltar crkve uleteo je ogroman vepar, koji je imao odrezana ušesa. Ova životinja, koja je bila izuzetno agresivna, izazvala je dodatnu paniku među prisutnima. Ljudi iz hrama su pokušali da ga isteraju, ali su se suočili s velikim otporom. Na kraju, uz pomoć motki, uspeli su da ga izbace iz oltara, ali je ostao snažan simbol zla koje se približava. U tom trenutku, blaženi Simeon je izrekao proročanske reči: „Verujte mi, deco, taj vepar da će ovde biti episkop koji će imati svinjsku narav i život.“ Ove reči su se ispostavile kao proročke, jer je ubrzo posle toga Lav Jermenin postao car i započeo progone hrišćana.
Kada je postao car, Lav Jermenin je krenuo u otvoreno gonjenje Crkve i sazvao mnoge episkope u Carigrad, kako bi ih naveo na svoju ikonobrnu jeres. Među njima se našao i Georgije, miletski mitropolit. Dok su se mnogi episkopi priklonili caru i njegovim zaverama, Georgije je svojom mudrošću i hrabrošću uspeo da osramoti cara i lažnog patrijarha Teodota Kasitera, čime je mnogima otvorio oči i ukazao na njihovu zabludu.
Međutim, car i patrijarh nisu mogli da podnesu ovu sramotu, te su Georgija poslali u progonstvo u Herson, dok su na njegovo mesto postavili nekog jeretika kao mitropolita u Mitilenu. Sveti Georgije je ostatak svog života proveo u progonstvu, ali je tokom tog perioda činio mnoga čuda, koja su ostavila snažan utisak na vernike. Njegov život je trajao sve do 816. godine, kada je preminuo, ostavljajući iza sebe bogato nasleđe hrabrosti, vere i otpora protiv jeresi.
Na ovaj praznik, vernici se strogo poste, bez ribe i ulja, a preporučuje se čak i da ne jedu ništa. Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi, a pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovljenu od Boga. Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla, čime je donio spasenje čovečanstvu.
Sveti Georgije Ispovednik ostaje simbol borbe protiv zla i jeresi, a njegov život i dela podsećaju vernike na važnost postojanosti u veri i hrabrosti kada se suočavaju s iskušenjima. Danas, na njegov dan, crkva poziva vernike da se okupe, mole i postavljaju temelje svoje vere u svetu prepunom izazova.
