Iz Vašingtona dolaze novi zahtevi za integraciju Kosova u NATO, a kongresmen Kit Self je prvi put u Kongresu predstavio Rezoluciju koja zahteva članstvo Prištine u toj vojnoj alijansi. On je takođe pozvao na povećanje diplomatskog pritiska na pet članica NATO koje još nisu priznale Kosovo. Međutim, analitičari upozoravaju da su prepreke za ulazak Kosova u NATO i dalje velike, pre svega zbog principa konsenzusa koji vlada unutar Alijanse.
Mijat Kostić, politikolog, ističe da se lobiranje Kita Selfa suočava sa značajnim ograničenjima, jer se sudara sa osnovnim pravilima funkcionisanja NATO, kao i sa interesima država koje ne priznaju Kosovo. On naglašava da rezolucije američkih kongresmena imaju simboličku vrednost, ali ne mogu same promeniti stav članica NATO.
Kostić takođe ukazuje na to da su čak i američki kongresmeni iz obe političke stranke odbili Selfov pokušaj da poveže pitanje Kosova sa američkom vojnom pomoći Grčkoj, smatrajući da se odnosi sa saveznikom u NATO ne mogu uslovljavati na taj način. Ova situacija pokazuje da unutar Vašingtona ne postoji jedinstvena podrška za agresivniji pristup prema saveznicima koji ne priznaju Kosovo.
U maju je u Predstavničkom domu Kongresa, po prvi put, predstavljena rezolucija koja zahteva članstvo Prištine u NATO. Ova inicijativa dolazi od kongresmena Kita Selfa i Majka Lolera, i izražava snažnu podršku za integraciju Kosova u NATO, kao i poziv na priznanje nezavisnosti Kosova od strane Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije.
Self je nedavno otišao korak dalje i zatražio povećanje diplomatskog pritiska na pet NATO članica koje još nisu priznale Kosovo. Na sednici Komiteta za spoljne poslove, Self je naglasio da je puno međunarodno priznanje Kosova i perspektiva njegovog članstva u NATO ključni elementi za dugoročni mir i stabilnost u regionu. On je dodao da angažman Vašingtona na Zapadnom Balkanu mora da se nastavi, uključujući napore za bližu koordinaciju sa saveznikom iz NATO u vezi sa Kosovom.
Kostić ukazuje na dodatne razloge zbog kojih ova inicijativa teško može dati konkretne rezultate. Zemlje koje ne priznaju Kosovo imaju sopstvene unutrašnje političke i bezbednosne razloge za takvu poziciju. Na primer, Španija pitanje Kosova posmatra kroz problem Katalonije, Rumunija se brine o presedanu koji bi mogao da utiče na njen teritorijalni integritet, dok Grčka balansira između svojih odnosa sa Srbijom i Kiprom.
Kostić takođe primećuje da trenutno ne postoji veliki politički prostor za novo proširenje NATO, jer je fokus Alijanse preusmeren na situaciju u Ukrajini, Rusiju, Bliski Istok i jačanje istočnog krila NATO. Ove okolnosti dodatno otežavaju mogućnosti za prijem Kosova u članstvo.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, ocenjuje da je rezolucija pokušaj da se pitanje nezavisnosti Kosova ponovo aktuelizuje. On smatra da zapadni centri insistiraju na ovom pitanju zbog promena na globalnoj sceni i da se koristi trenutak za jačanje priče o Kosovskoj nezavisnosti i mogućem ulasku u NATO.
Milivojević ističe da postoje tri ključne prepreke za ovaj plan: prvi, četiri zemlje NATO ne priznaju Kosovo; drugi, neizvesna budućnost same NATO; i treći, ovo bi bilo u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN, s obzirom na to da je NATO nosilac KFOR.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, takođe se oglasio povodom ovih inicijativa, naglasivši da će se Srbija „boriti da se tako nešto ne dogodi“. On je podsetio da postoje četiri članice NATO koje nisu priznale Kosovo i izrazio sumnju da bi proces mogao lako proći. Vučić je dodao da će Srbija nastaviti da razgovara sa svojim partnerima i da se nada da se takvi planovi neće ostvariti.
