Sledećeg jutra, nakon velike zabave, Nikola Tesla je sa Đorđem Stanojevićem otputovao za Budimpeštu, gde je između njih dvojice nastao blizak kontakt i poverenje. Ova saradnja rezultirala je dogovorom da Stanojević objavi knjigu o Tesli i njegovim pronalascima. Stanojevićeva knjiga, „Nikola Tesla i njegova otkrića“, postala je druga knjiga o Tesli u svetu i prva u Srbiji. Prva knjiga o Tesli, autora Tomasa Komerforda Martina, objavljena je u Americi nekoliko meseci pre Stanojevićeve. Po povratku u Ameriku, Tesla je Stanojeviću poslao kompletan materijal, uključujući tekstove, predavanja i fotografije svojih radova.
U predgovoru svoje knjige, Stanojević je istakao da je, odmah po odlasku iz Beograda, u dogovoru s Teslom priredio sve do tada objavljene spise za štampu. Ovaj proces delay-a, kako je naveo, nije bio do njega, već do stranih smetnji. U predgovoru se takođe navodi da je ovo izdanje potpunije od prvog jer obuhvata i kasnija Teslina otkrića, uključujući ona koja je izneo na izložbu u Čikagu.
Stanojević je takođe odigrao ključnu ulogu u uvođenju Teslinog polifaznog sistema u Srbiju. Užice je bio prvi grad u Srbiji koji je 1900. godine osvetljen ovim sistemom, što se desilo samo četiri godine nakon puštanja u rad hidrocentrale na Nijagari.
Među ljudima koji su se sreli sa Teslom tokom njegovog boravka u Beogradu bio je i poznati srpski pisac Janko Veselinović. Tokom jeseni 1892. godine, Veselinović je objavio roman „Hajduk Stanko“, koji će postati jedno od najvažnijih dela srpske književnosti. Ovaj roman je posvetio Tesli, nazivajući ga „junakom našeg doba, velikim Srbinu“. Nažalost, u nekim izdanjima „Hajduk Stanka“, posveta Tesli je izostavljena nakon Drugog svetskog rata.
Osim Veselinovića, i drugi pisci su posvetili svoja dela Tesli. Jovan Ćosić, učitelj iz Segedina, takođe je posvetio svoje delo „Drugi Jug Bogdan“ Tesli, dok je Jovan Dučić u svojoj knjizi „Blago cara Radovana“ poslao Tesli posvetu, nazivajući ga „velikim naučnikom, velikim Srbinu“.
Tesla se krajem leta vratio u Njujork, sa još nezalečenom ranom od gubitka majke, ali pun samopouzdanja nakon uspešnog putovanja po Evropi. Njegova istraživanja u oblasti visokofrekventnih struja i bežičnog prenosa energije bila su u punom jeku. U narednim godinama, Tesla je postao poznata ličnost, super zvezda u Americi, a novine su bile pune priča o njegovom životu i radu.
Tokom izložbe u Čikagu 1893. godine, Tesla je upoznao indijskog misionara Svamija Vivekanandu, što je dodatno podstaklo njegovo interesovanje za indijsku filozofiju i budizam. Izložba je bila značajna jer je osvetljena Teslinim polifaznim sistemom, čime je dodatno učvrstila njegovu reputaciju. Američki predsednik Gruver Klivland je otvarajući izložbu pritisnuo dugme koje je pokrenulo 180.000 sijalica, što je bio spektakl koji je privukao više od dvadeset miliona posetilaca.
Na izložbi, Tesla je imao svoj štand sa raznim modelima svojih motora i oscilatora, uključujući sijalice ispunjene razređenim gasom koje su nosile imena poznatih naučnika. Ovaj trenutak je bio značajan ne samo za Teslu, već i za srpsku kulturu, jer se veliki srpski pesnik našao u društvu velikana nauke.
Iako je Tesla uživao u velikoj slavi, njegovo nepažljivo otkrivanje nekih svojih dostignuća omogućilo je konkurentima da preuzmu ideje koje nije zaštitio. Zbog ove neopreznosti i nedostatka interesa za finansijske aspekte, Tesla će se kasnije suočiti sa problemima u vezi sa novcem.
S obzirom na sve što je postigao, Tesla nije ostao bez priznanja. Postao je član Kraljevskog instituta Velike Britanije i Društva engleskih inženjera, a dobio je i počasne doktore na prestižnim univerzitetima. Njegovo nasleđe ostaje značajno i danas, a njegovi pronalasci su oblikovali moderni svet.
