Poslanički imunitet, kao važan deo pravnog sistema Srbije, obezbeđuje zaštitu narodnim poslanicima od pravnih postupaka tokom njihovog mandata. Ovaj imunitet, koji je utvrđen Ustavom Republike Srbije, igra ključnu ulogu u očuvanju slobode govora i nesmetanom funkcionisanju parlamenta. Međutim, postoje specifične situacije u kojima imunitet prestaje da važi.
Prema Poslovniku Narodne skupštine, imunitet traje od trenutka potvrđivanja mandata do njegovog isteka, ali su predviđeni izuzeci. Postoje dve glavne vrste imuniteta: imunitet neodgovornosti i procesni imunitet. Prvi štiti slobodu govora poslanika tokom rasprava u parlamentu, dok drugi onemogućava pritvaranje i krivično gonjenje bez odobrenja Narodne skupštine.
Advokat Luka Labus, koji je govorio za Euronews Srbija, objašnjava da je imunitet narodnih poslanika ustavna kategorija koja je osmišljena da štiti poslanike od krivične ili druge odgovornosti za svoja mišljenja ili glasanja u Narodnoj skupštini. „Ova mera je ključna za očuvanje demokratije i obezbeđuje nesmetano funkcionisanje parlamenta“, navodi Labus.
U svetlu nedavnog incidenta ispred Narodne skupštine, gde su učestvovali poslanici opozicije, Labus ukazuje na to da Zakon o javnom redu i miru propisuje određena krivična dela, uključujući vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. On napominje da se osoba koja uvredi službeno lice može suočiti s novčanom kaznom ili kaznom zatvora.
Kada je reč o zaštiti putem imuniteta, Labus ističe da narodnim poslanicima nije dozvoljeno da budu pritvoreni ili krivično gonjeni bez saglasnosti parlamenta, osim ako su zatečeni u izvršenju krivičnog dela koje nosi težu kaznu. „Da bi se imunitet primenio, poslanik se mora pozvati na njega. Iako to ne učini, Narodna skupština može sama uspostaviti imunitet“, objašnjava Labus.
Ovo izaziva pitanje kako se imunitet razlikuje u različitim pravnim sistemima. U mnogim evropskim zemljama, poput Nemačke, Francuske i Italije, takođe je potrebna saglasnost parlamenta za krivično gonjenje poslanika, dok u Velikoj Britaniji poslanici nemaju sličnu zaštitu i tretiraju se kao i svi ostali građani.
Pored toga, Labus ukazuje na važnost imuniteta za očuvanje prava poslanika i efikasno obavljanje njihovih dužnosti. On naglašava da je imunitet bitan za očuvanje nezavisnosti parlamenta i zaštitu poslanika od mogućih političkih pritisaka ili zloupotreba.
Kako bi se održala ravnoteža između zaštite poslanika i odgovornosti, važna je transparentnost u radu parlamenta. Labus predlaže da bi trebalo uspostaviti jasnije procedure i pravila oko primene imuniteta kako bi se sprečilo njegovo zloupotrebljavanje.
U zaključku, imunitet narodnih poslanika predstavlja ključnu ustavnu kategoriju koja omogućava slobodno delovanje i izražavanje mišljenja u parlamentu. Iako pruža značajnu zaštitu, važno je da se koristi odgovorno i uz poštovanje zakona, kako bi se očuvala demokratija i pravna država. U tom smislu, postoji potreba za daljim razvojem pravnog okvira i procedura koje će osigurati da imunitet bude korišćen isključivo u svrhu zaštite prava poslanika, a ne kao alat za izbegavanje odgovornosti.
