U radionici u selu Tripkova, smeštenom u prelepom Zlatiboru, Velimir Tošanić, zajedno sa svojom kćerkom Anom, stvara remek-dela od stakla. Njegova priča počinje pre više od tri decenije kada je u Nemačkoj naučio umetnički zanat, koji se danas može smatrati pravim blago. Velimir je jedan od retkih zanatlija u Srbiji koji se bavi tifani tehnikom, formom koja je nastala krajem 19. veka u Americi.
„Tifani tehnika je jedna od najzahtevnijih kada je u pitanju rad na staklu. Staklo dolazi u tablama, a od njega možete napraviti gotovo sve što zamislite. Iako se staklo obrađivalo pre više od hiljadu godina, tada su korišćene veoma primitivne metode. Adam Tifani, član poznate američke porodice, doneo je revoluciju u ovaj pravac, uvodeći bakar i kalaj umesto olovnog profila. U ovoj tehnici su neophodni preciznost, strpljenje i umetnički dar. Svaki delić stakla mora biti ručno obrađen pre nego što se sklopi u celinu“, objašnjava Velimir.
Ovaj talentovani Zlatiborac može da stvori širok spektar predmeta od stakla, uključujući lampe, lustere, ukrasne predmete, šarene prozore i vitraže velikih dimenzija. Pored tifani tehnike, takođe je savladao veštinu peskarenja stakla, kao i fuzionisanje, gde se staklo peče u peći da bi se postigao željeni oblik. Na početku devedesetih godina, kada je započeo ovaj posao, Velimir je to video kao hobi, ali brzo je prerastao u ozbiljan porodičan biznis, a njegovi radovi su počeli da putuju širom sveta.
„Tokom velike inflacije, moja mesečna plata iznosila je samo tri marke. U tom trenutku sam dobio posao u Peći vredan 15.000 maraka, što je bio presudan trenutak koji je odredio moj ozbiljan pristup ovom poslu“, priseća se Velimir. Njegov rad postao je poznat, a porudžbine su stizale iz raznih delova sveta. „Najlepši i najveći vitraži urađeni su u objektima gde nismo imali dozvolu da snimamo, poput kuće Slobodana Miloševića u Požarevcu i vila na Dedinju“, dodaje.
Dela Velimira Tošanića doprinela su popularizaciji sela Tripkova, koje je postalo poznato širom sveta. Njegovi vitraži krase ne samo srpske državne institucije, već i vile u Rusiji, dvorce na obali Baltičkog mora, a neki od njegovih radova stigli su čak do Amerike. „Jedan od naših najvažnijih projekata uključivao je vitraže za drvenu crkvu koju je naručio vladika Britansko-skandinavski. Radili smo na tome nekoliko meseci, a uskoro ćemo to poslati“, kaže Velimir, dodajući da posao nikada ne nedostaje.
Pre nekoliko godina, njegov tim je radio vitraže za dvorac u Sankt Petersburgu, koji je kasnije pretvoren u hotel i u kojem često odseda predsednik Vladimir Putin. Radionicu Velimira Tošanića redovno posećuju umetnici, slikari i vajari, a studenti iz Novog Sada dolaze da pripreme svoje diplomske radove. Velimir, željan da prenese svoje znanje, organizuje radionice na kojima se uče različite tehnike obrade stakla.
Iako su njegova dela obišla mnoge prestonice i državničke palate, Velimir je kao pravi lokalpatriota najponosniji na vitraže koje je izradio za Gradsku kuću u Užicu i zgradu opštine u Čajetini. Njegova strast prema umetnosti i posvećenost zanatu čine ga ne samo majstorom, već i važnim delom kulturne baštine Srbije.
