Profesor dr Ranko Rajović, poznat po svom inovativnom pristupu obrazovanju kroz NTC program, izneo je snažnu poruku o uticaju mobilnih telefona na decu i pružio savete roditeljima kako da umanje štetne posledice. U svom izlaganju, Rajović ističe da deca postaju zavisnici od digitalnih sadržaja, dok im realni svet postaje sve manje zanimljiv. On naglašava da mali ekrani postaju izvor emocija za decu, od radosti do tuge, ali kada se suoče sa stvarnošću, često im je dosadno.
„Deca su zavisnici od telefona, oni žive u tom malom ekranu. Kada izađu među nas u realan svet, njima je dosadno. To su te nove generacije, a pitanje je šta će biti sa generacijom koja je tek rođena“, rekao je Rajović. Prema njegovim rečima, odgovornost roditelja je ključna u usmeravanju dece ka zdravijem korišćenju tehnologije.
Jedan od prvih saveta koje daje roditeljima je da kontrolišu aktivnosti telefona. „Roditelji bi trebalo da prate kada je telefon aktivan i šta dete gleda ili radi. Ako već dete ima telefon, stavite kontrolu da gledate kada je aktivan“, savetuje Rajović. Ovaj korak može pomoći u smanjenju vremena provedenog ispred ekrana.
Drugi važan savet je da mobilni telefoni ne smeju biti u dečjoj sobi tokom noći. Rajović naglašava: „Nema spavanja u sobi sa telefonom. Dete mora da ostavi telefon u neku prostoriju.“ Ova mera može značajno uticati na kvalitet sna i opšte zdravlje dece.
Takođe, profesor preporučuje da se deci onemogući korišćenje ekrana dva sata pre spavanja. „I treća stvar – dva sata pre spavanja nema telefona. Moramo da vodimo malo više računa o tome“, rekao je. Ova navika može pomoći u postizanju boljeg sna, kao i u smanjenju štetnog uticaja ekrana na zdravlje.
Rajovićova poruka roditeljima podseća na važnost balansa u korišćenju tehnologije. On ističe da tehnologija jeste deo modernog života, ali je bitno da ona ne zameni stvarne životne vrednosti i iskustva. Prateći ove jednostavne korake, roditelji mogu pomoći deci da koriste telefone na zdraviji i odgovorniji način.
Kao dodatak, Rajović naglašava da je važno ne samo postaviti pravila, već i aktivno učestvovati u životima svoje dece. Uključivanje u aktivnosti i razgovore o tome šta deca rade na svojim telefonima može stvoriti jače veze i omogućiti roditeljima da bolje razumeju svet u kojem njihova deca žive.
U svetu gde su mobilni telefoni postali neizostavni deo svakodnevnog života, važno je da roditelji preuzmu kontrolu i osiguraju da njihova deca koriste tehnologiju na način koji će im koristiti, umesto da postanu zavisnici. Rajovićova upozorenja i preporuke mogu poslužiti kao vodič za mnoge porodice koje se suočavaju sa izazovima modernog obrazovanja i odgoja.
U zaključku, profesor Rajović apeluje na roditelje da budu svesni uticaja mobilnih telefona na svoju decu i da preduzmu konkretne korake kako bi osigurali da njihova deca rastu u zdravom i podržavajućem okruženju. Pomoću ovih jednostavnih mera, moguće je stvoriti balans između digitalnog sveta i stvarnog života, što će imati dugoročne koristi za decu i njihove porodice.
