Iako Portugal nije domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2026. godine, prema studiji Instituta za marketing administraciju u Portugalu (IPAM), zemlja bi mogla ostvariti prihod od čak 945 miliona evra. Ova studija analizira potencijalni ekonomski uticaj turnira na portugalsku ekonomiju, ističući promenu u strukturi ekonomskog modela fudbala. Tvrdi se da uticaj više ne zavisi isključivo od geografskog položaja, već od sposobnosti navijača, brendova i medija da pojačaju dešavanje pre, tokom i nakon utakmica.
Analiza koju je sprovela IPAM, kroz svoju jedinicu za istraživanje sportskog marketinga, procenjuje ekonomski uticaj turnira u rasponu od 378 miliona do 945 miliona evra, u zavisnosti od uspeha portugalske reprezentacije. Najniža procena, koja bi se ostvarila u slučaju ispadanja Portugala u grupnoj fazi, iznosi 378 miliona evra. U slučaju da reprezentacija stigne do osmine finala, uticaj bi mogao porasti na 561 milion evra, dok bi osvajanje turnira moglo generisati prihod od 945 miliona evra.
Studija predviđa da će rast ekonomskog uticaja biti pokrenut četiri ključna faktora: veća kupovna moć, održavanje turnira na ekonomskim tržištima SAD, Kanade i Meksika, proširenje turnira na 48 timova i 104 utakmice, kao i jačanje digitalne ekonomije kao novog izvora vrednosti. Izvršni direktor IPAM-a, Daniel Sa, ističe da Portugal ne mora biti domaćin turnira da bi imao značajan ekonomski uticaj. On napominje da se vrednost fudbala više ne fokusira samo na stadion ili zemlju domaćina, već se stvara kroz potrošnju, pažnju i digitalne interakcije navijača.
Za poređenje, Evropsko prvenstvo 2016. godine, koje je Portugal osvojio, donelo je ekonomsku korist od 609 miliona evra, a maksimalna procena za Svetsko prvenstvo 2026. premašuje tu cifru za više od 300 miliona evra.
Istraživanje takođe naglašava „ulogu navijača kao novog ekonomskog resursa“. Povremeni navijač, opisan kao „potrošač trenutaka“, može da potroši između 40 i 70 evra tokom turnira. Nasuprot tome, visoko angažovani, digitalno orijentisani navijači mogu generisati potrošnju i do 3.500 evra kroz različite aktivnosti.
Tradicionalna potrošnja čini većinu uticaja, oko 77 odsto, dok digitalna komponenta doprinosi sa 23 odsto ukupne vrednosti. Potrošnja domaćinstava je najveća kategorija, čineći 26 odsto ukupnog uticaja, a zatim slede restorani i ugostiteljstvo sa 15 odsto i oglašavanje sa 14 odsto. U okviru digitalnog segmenta, striming i OTT platforme čine 10 odsto, angažman na društvenim mrežama 7 odsto, a „ekonomija sadržaja“ 6 odsto.
Prema istraživačima, sakupljačke kartice i merchandising pokazuju kako Svetsko prvenstvo aktivira emocionalne i kolekcionarske ekonomije, stvarajući snažnu tražnju u određenim segmentima. Klađenje se takođe identifikuje kao značajna komponenta, koja je sve više integrisana u šire obrasce zabave i potrošnje.
Putovanja čine samo 4 odsto ukupnog ekonomskog uticaja, što odražava činjenicu da se turnir održava van Evrope, ali i zaključak studije da ekonomske koristi više ne zavise od fizičkog prisustva. Fudbal i dalje generiše potrošnju, ali rast sve više zavisi od toga kako se ta potrošnja deli i pretvara u sadržaj. Gotovo svaki četvrti evro koji generiše Svetsko prvenstvo dolazi iz digitalnog segmenta.
IPAM takođe ističe strateške izazove za brendove, medijske organizacije i javne institucije, naglašavajući da će na turniru 2030. godine biti važna efikasnost „aktiviranja“ događaja pre, tokom i nakon takmičenja. Brendovi će morati da pređu na fleksibilnije modele planiranja, dok će mediji morati da kombinuju različite platforme za sadržaj.
Ova studija pruža širu pouku za buduće turnire, naglašavajući da održavanje događaja ove veličine ne garantuje ekonomski uticaj. Prava vrednost zavisi od sposobnosti da se efikasno aktivira potencijal događaja. Vrednost Svetskog prvenstva više ne leži samo u samom događaju, već u načinu na koji se on aktivira i promoviše.
