Evropska unija je danas objavila da će proceniti legalnost sporazuma o migrantima koji su potpisali britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron pre nego što izrazi podršku tom sporazumu. Ovaj korak usledio je nakon što je britanska ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper izrazila nadu da će Evropska komisija odobriti ovu inicijativu, dok je potparol Komisije rekao da će EK „proceniti konkretne modalitete ove saradnje“, kako prenosi „Gardijan“.
Potparol EK je dodao: „Nastavljamo da sarađujemo sa Francuskom i Velikom Britanijom, kao i sa drugim državama članicama EU, kako bismo podržali rešenja koja su kompatibilna sa duhom i slovom prava EU. Kada saznamo više o suštini i formi toga, moći ćemo da vam kažemo više o tome.“
Prema sporazumu, planirano je da se oko 50 migranata nedeljno deportuje nazad u Francusku. U zamenu, drugim migrantima biće omogućeno da zatraže azil u Velikoj Britaniji putem bezbednog i legalnog procesa, pod uslovom da nisu pokušali da pređu Lamanš malim čamcem. Ovaj sporazum je deo šireg konteksta odnosa između Velike Britanije i Francuske nakon Bregzita, gde Francuska ima obavezu da se konsultuje sa Evropskom komisijom o bilateralnim sporazumima u vezi sa migracijama, koje je nadležnost cele Unije.
Sporazum o migracijama moraće da ratifikuju Komisija i države članice EU, a već je pet država – Italija, Španija, Malta, Kipar i Grčka – izrazilo kritike prema ovom sporazumu. Stiv Pirs, profesor prava EU na Rojal Holoveju Univerzitetu u Londonu, napominje da Komisija nema moć da jednostrano raskine sporazum. On je istakao: „Francuska se konsultuje, ali čak i ako Komisija smatra da ovo predstavlja kršenje prava EU, ne može da narede Francuskoj da to ne učini. Francuska bi mogla da kaže: ‘To je zanimljivo, imamo drugačiji stav, uradićemo to svakako’, a onda bi na Komisiji bilo da tuži Francusku.“
Neimenovani diplomata je rekao za „Gardijan“ da razume da Francuska mora „da pruži nešto Velikoj Britaniji da zadovolji javno mnjenje“ u trenutku kada cela EU želi da osigura saradnju sa Londonom u oblasti odbrane i bezbednosti zbog pretnje koju predstavlja Rusija. Ova situacija otvara dodatna pitanja o tome kako će se razvijati odnosi između Britanije i EU, posebno u svetlu sve većih tenzija oko pitanja migracija.
Druge zemlje su upozorile da bi sporazum sa Velikom Britanijom mogao biti „obmana“, jer Francuska može da vrati migrante u zemlju dolaska prema Dablinskim pravilima EU. Ove kritike dolaze u trenutku kada se nadu u efikasnu saradnju između država članica EU i Velike Britanije suočava sa sumnjama zbog pravne složenosti i razlika u pristupima migracionim politikama.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će predstojeći pregovori između Evropske komisije i država članica biti ključni za formiranje buduće migracione politike u EU. Očekuje se da će Evropska komisija nastaviti da naglašava važnost zajedničkog delovanja u oblasti migracija i da će nastojati da postigne kompromis koji će biti prihvatljiv za sve strane.
U međuvremenu, britanski i francuski lideri će morati da se suoče sa izazovima implementacije sporazuma i očekivanjima svojih građana, dok se istovremeno suočavaju sa širim geopolitičkim problemima u Evropi. Ovo je samo jedan od mnogih koraka koje EU i njene članice preduzimaju kako bi se nosile sa kompleksnim pitanjima migracije i bezbednosti, a budućnost ovog sporazuma ostaje neizvesna dok se čeka dalja evaluacija i reakcija Evropske komisije.
