U Evropskoj uniji, 42,3 odsto korisnika interneta tokom 2025. godine prijavilo je da se susrelo sa porukama koje smatraju neprijateljskim i ponižavajućim prema određenim grupama ljudi ili pojedincima, pokazali su podaci Evrostata, evropske statističke službe. Ovi podaci ukazuju na rastući problem online zlostavljanja i netolerancije, koji se sve više prepoznaje kao ozbiljna pretnja digitalnoj zajednici.
Prema izveštaju, Mađarska se nalazi na vrhu liste zemalja sa najvišim procentom korisnika koji su prijavili neprijateljske poruke, sa alarmantnih 60,9 odsto. Finska i Slovačka takođe beleže visoke vrednosti, sa 56,7 odsto i 56,2 odsto, redom. Ovi podaci ukazuju na ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju građani u ovim zemljama, ali i na šire društvene i političke tenzije koje mogu uticati na online interakcije.
S druge strane, najmanji procenat korisnika koji su prijavili takve poruke zabeležen je u Letoniji, gde je to bilo 29,3 odsto, a zatim u Grčkoj (29,4 odsto), Nemačkoj (33,7 odsto) i Litvaniji (33,8 odsto). Ovi podaci sugerišu da postoje značajne razlike među članicama EU u pogledu iskustava korisnika interneta sa neprijateljskim sadržajem.
Analiza pokazuje da su najčešće mete neprijateljskih poruka bili ljudi sa različitim političkim i društvenim stavovima, kao i oni različitih rasnih i etničkih porekla. Seksualna orijentacija i veroispovest takođe su često korišćene kao osnova za zlostavljanje. Ovo ukazuje na to da su pojedinci često targetirani zbog svojih identiteta ili ličnih uverenja, što dalje doprinosi atmosferi netolerancije i mržnje.
Osim toga, podaci sugerišu da su uvredljive poruke često usmerene prema ljudima na osnovu pola, invaliditeta, starosti i drugih ličnih karakteristika. Ova vrsta diskriminacije i zlostavljanja može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i opšte blagostanje žrtava, kao i po društvo u celini.
Evrostat je istakao da je potrebno preduzeti dodatne korake kako bi se suzbila ova vrsta online zlostavljanja. Organizacije, vlade i platforme društvenih medija moraju raditi zajedno na kreiranju sigurnijeg internetskog prostora. To uključuje razvijanje politika koje će se boriti protiv mržnje i netolerancije, kao i edukaciju korisnika o tome kako da prepoznaju i prijave neprijateljske poruke.
Određene inicijative već su pokrenute u okviru Evropske unije kako bi se smanjila stopa online zlostavljanja. To uključuje zakonske mere koje se bore protiv govora mržnje, kao i promociju pozitivne komunikacije i tolerancije među korisnicima interneta. Međutim, rezultati ovih napora još uvek nisu dovoljno ohrabrujući, s obzirom na to da veliki procenat korisnika i dalje doživljava neprijateljske poruke.
Važno je napomenuti da je online zlostavljanje ozbiljan problem koji zahteva zajedničku borbu svih članova društva. Samo kroz solidarnost i zajedničke napore može se stvoriti inkluzivnije i sigurnije okruženje za sve korisnike interneta. U tom smislu, edukacija o digitalnoj pismenosti i empatiji može igrati ključnu ulogu u smanjenju netolerancije i zlostavljanja.
U zaključku, podaci Evrostata jasno ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem u borbi protiv online zlostavljanja i diskriminacije. Prepoznavanje problema je prvi korak, ali je ključno da se svi akteri uključe u stvaranje boljeg i sigurnijeg internetskog okruženja za sve korisnike. Ovaj izazov zahteva kolektivnu odgovornost i posvećenost, kako bi se obezbedila prava i sigurnost svakog pojedinca na mreži.
