Sve veći broj dronova u evropskom vazdušnom prostoru u poslednjih nekoliko meseci izazvao je zabrinutost. Naime, najmanje 10 evropskih zemalja prijavilo je misteriozne upade dronova u poslednjim mesecima: Litvanija, Letonija, Danska, Norveška, Rumunija, Poljska, Estonija, Nemačka i Francuska. Ove situacije su potaknule vlade tih zemalja da preduzmu hitne mere kako bi osigurale svoje vazdušne prostore i zaštitile kritičnu infrastrukturu.
Danska je 29. septembra privremeno zabranila sve komercijalne letove dronova u zemlji, dok je Evropska unija pokrenula inicijativu „zid od dronova“ duž istočne granice s Rusijom, a NATO je najavio pojačanu budnost u baltičkim državama. Ovakvi potezi dolaze kao odgovor na sve učestalije incidente sa dronovima, koji su izazvali alarm među evropskim liderima.
U Litvaniji, vlasti su 28. jula saopštile da je dron ušao u zemlju iz Rusije, verovatno mišljen kao pomoć Ukrajini, ali je nenamerno preleteo u litvanski vazdušni prostor. Ubrzo nakon toga, pronađen je u vojnoj zoni za obuku, opremljen eksplozivom. Litvanija je zatražila pomoć NATO-a u jačanju svoje vazdušne odbrane, a ministar spoljnih poslova i generalni sekretar NATO-a dogovorili su hitne mere za jačanje odbrane.
Poljska se suočila sa sličnim problemima kada je 9. septembra najmanje 19 ruskih dronova preletelo njen vazdušni prostor, što je označeno kao „akt agresije“. Poljska vojska je uspešno oborila nekoliko dronova, što je prvi put da je zemlja direktno reagovala na ruske vojne aktivnosti od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Rumunija je takođe bila meta dronova, kada je ruski dron 8. septembra prekršio njen vazdušni prostor tokom noćnih napada na Ukrajinu. Rumunsko Ministarstvo odbrane je osudilo ove napade kao ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Dronovi su se ponovo pojavili 13. septembra, kada su dva F-16 pratila jedan ruski dron koji je bio identifikovan kao „Geran“, što je naziv za kamikaza dron koji se koristi u napadima na Ukrajinu.
U Danskoj, prošle nedelje dronovi su primećeni iznad pet aerodroma, što je izazvalo zatvaranje aerodroma u Kopenhagenu i Aalborgu na nekoliko sati. Danska razmatra mogućnost pozivanja na Član 4 NATO-a, što bi značilo da se incident tumači kao hibridni napad na kritičnu infrastrukturu. Norveške vlasti su 23. septembra zatvorile vazdušni prostor oko aerodroma u Oslu zbog sličnih incidenata.
U Francuskoj, 22. septembra su zabeleženi neidentifikovani dronovi iznad vojne baze Mourmelon-le-Grand. Francuski vojni zvaničnici su potvrdili da te letelice nisu bile pod kontrolom francuske vojske, ali su pojačali mere bezbednosti u bazi koja obučava ukrajinske vojnike.
U Nemačkoj, dronovi su primećeni 26. septembra u saveznoj državi Šlezvig-Holštajn, a vlasti su najavile pojačanu odbranu od ovih letelica. Izveštaji pokazuju da je do sada zabeleženo 144 preleta dronova ove godine, pri čemu je većina incidenata zabeležena oko aerodroma, a kontrolori leta su ih najčešće uočili.
Ove situacije ukazuju na sve veću pretnju koju predstavljaju dronovi u Evropi, posebno u svetlu trenutnih tenzija s Rusijom. Evropski lideri su pod pritiskom da preduzmu odlučne mere kako bi osigurali svoje vazdušne prostore i zaštitili svoje građane od potencijalnih napada. Kako se situacija razvija, očekuje se da će NATO i EU raditi zajedno na jačanju odbrane i smanjenju rizika od ovakvih incidenata u budućnosti.
