Sve veći broj bespilotnih letelica širom Evrope izaziva zabrinutost na starom kontinentu. Prema rečima Per Erika Solija, vazduhoplovnog pukovnika i višeg analitičara odbrane u Norveškom institutu za međunarodne poslove, 2024. godine je 24 puta proterano turiste iz Norveške zbog upravljanja dronovima u nedozvoljenim zonama. Osim toga, primetan je i novi fenomen dronova u blizini vojnih oblasti.
„Sve se to dešava na Islandu, u Danskoj i Norveškoj. Čini se da je to drugačiji obrazac u odnosu na ilegalno letenje dronova“, naglašava Soli. Ipak, ostaje nejasno da li su ovi incidenti deo provokacije ili sistemske kampanje. „Šta ako su to odvojeni događaji? Teško je istražiti nedozvoljeno letenje dronova. Oni su mali, jeftini i mogu se pojaviti bilo gde, pa je u većini slučajeva nemoguće uhapsiti operatera. Čak i kada policija i obaveštajne službe istražuju, nemamo potvrdu da se radi o Rusima iza ove kampanje“, dodaje Soli.
Ove operacije stvaraju haos među stanovništvom i u medijima, a teško ih je pripisati konkretnim počiniocima. U svetlu ovih dešavanja, Evropska unija je zvanično pokrenula tzv. anti-dron zid duž istočne granice sa Rusijom. Soli objašnjava da postojeći radari detektuju avione i helikoptere koji učestvuju u NATO civilnim programima, ali da je za detekciju malih dronova potrebno razviti nove senzore koji su specijalizovani za tu svrhu.
„Naravno, to bi bilo vrlo skupo i opsežno. Ali onda se postavlja pitanje, šta uraditi kada se otkriju neki ilegalni dronovi ili dronovi koji predstavljaju potencijalnu pretnju. Možda ćete morati da koristite helikoptere za presretanje dronova. Morate da reagujete bilo gde, od granice Istočne Evrope, od Norveške pa do Turske. To je veliki izazov“, smatra on.
Dronovi su takođe bili glavna tema samita Evropske unije u Kopenhagenu, gde je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila svoj plan „zida“ kao mera preventivne borbe protiv bespilotnih letelica. Ova tema ima sve veću važnost s obzirom na to da se pretnje od dronova povećavaju, što je izazvalo hitnu potrebu za efikasnijim kontrolama i regulativama.
Pojava dronova u blizini vojnih objekata i u strategijski važnim područjima stvara dodatnu napetost među državama članicama EU. Iako su dronovi korišćeni u različite svrhe, uključujući rekreaciju i komercijalne aktivnosti, njihov neodgovoran ili ilegalan rad može imati ozbiljne posledice po nacionalnu sigurnost. Sve veći broj incidenata ukazuje na potrebu za razvijenijim sistemima za detekciju i reakciju na pretnje koje dronovi predstavljaju.
U svetlu ovih događaja, važno je da evropske zemlje zajednički rade na unapređenju svojih odbrambenih kapaciteta i razvoju tehnologija koje će omogućiti bržu i efikasniju reakciju na potencijalne pretnje. Takođe, potrebno je osnažiti saradnju među državama članicama kako bi se razmenjivale informacije i resursi u borbi protiv ilegalnog korišćenja dronova.
Kao zaključak, fenomen dronova u Evropi postaje sve složeniji i zahteva hitnu pažnju i akciju. Sa novim izazovima dolaze i nove odgovornosti, a evropske zemlje moraju biti spremne da se suoče s ovim pretnjama kroz saradnju i inovacije. U ovom kontekstu, dronovi više nisu samo tehnologija budućnosti, već i potencijalna opasnost koja zahteva ozbiljno razmatranje i reakciju.
