Prosečne cene gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji beleže porast u drugoj polovini 2025. godine, dosegnuvši 12,28 evra za 100 kilovat-sati, prema izveštaju koji je objavio Evrostat. Ovaj rast cena od gotovo 7,5 procenata u poređenju sa prvim polugodištem prošle godine, kada je cena iznosila 11,43 evra za istu količinu gasa, ukazuje na promene u tržištu koje su rezultat sezonskih oscilacija.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda, trenutni porast cena gasa može se shvatiti kao povratak na uobičajene sezonske varijacije koje su postojale pre energetske krize iz 2022. godine. Tokom te krize i u narednim godinama, cena gasa bila je pod velikim pritiskom, a tržište je doživelo značajne poremećaje. U ovom trenutku, tržišni trendovi ukazuju na stabilizaciju i povratak normalnim obrascima.
Na nivou različitih država članica EU, cene gasa se značajno razlikuju. Švedska se izdvaja kao zemlja sa najvišim cenama gasa, gde domaćinstva plaćaju čak 20,92 evra za 100 kilovat-sati. Iza Švedske slede Holandija sa cenom od 17,19 evra i Italija sa 14,81 evrom. Ove visoke cene mogu se delimično objasniti različitim porezima i regulativama koje se primenjuju u tim zemljama.
S druge strane, Mađarska se ističe kao zemlja sa najnižim cenama, gde je gas dostupan po ceni od samo 3,40 evra za 100 kilovat-sati. Hrvatska i Rumunija takođe beleže niske cene, od 5,43 odnosno 5,66 evra. Ove razlike u cenama gasa mogu biti rezultat različitih ekonomskih politika, dostupnosti resursa i nivoa konkurencije na tržištima.
Kada se cene prilagode kupovnoj moći stanovništva, najskuplji gas se beleži u Švedskoj, Portugalu i Italiji. Ove informacije ukazuju na to da iako cene mogu biti niske u apsolutnim brojevima, realna dostupnost gasa za domaćinstva može značajno varirati u zavisnosti od ekonomskih uslova i životnog standarda.
Porezi na cenu prirodnog gasa takođe igraju ključnu ulogu u konačnim troškovima za potrošače. Holandija, Danska i Švedska imaju najveći poreski teret na cene gasa, dok su zemlje poput Hrvatske, Grčke i Belgije među onima sa najnižim porezima. Ovi faktori doprinose razlikama u konačnim troškovima za domaćinstva i mogu uticati na odluke građana o potrošnji energije.
U svetlu ovih podataka, jasno je da će energetska politika i regulative u velikoj meri oblikovati tržište gasa u budućnosti. Dok se Evropa suočava sa izazovima energetske tranzicije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, cene gasa i dalje ostaju ključni faktor u svakodnevnom životu građana.
S obzirom na trenutne trendove, očekuje se da će cene gasa nastaviti da se menjaju u zavisnosti od sezonskih faktora, globalnih tržišnih uslova i unutrašnjih politika zemalja članica EU. Potrošači će morati da prate ove promene kako bi se prilagodili i planirali svoje troškove vezane za energiju.
U zaključku, porast cena gasa u Evropskoj uniji ukazuje na kompleksne dinamike tržišta koje su oblikovane prethodnim krizama i trenutnim ekonomskim uslovima. Ova situacija zahteva pažnju i strateško planiranje kako bi se osigurala energetska stabilnost i dostupnost za sve građane.
