Neuhvatljive i izuzetno inteligentne, mediteranske hobotnice ove godine su u rekordnom broju stigle do južne obale Engleske. Naučnici upozoravaju da iza ovog neobičnog „cvetanja“ stoje klimatske promene, dok posledice već osećaju ribari, ekosistemi i zaštitnici životinja. Poštovana kao jedno od najinteligentnijih morskih bića, ova neuhvatljiva životinja poznata i kao obična hobotnica, obično se nalazi južnije, u toplijim vodama Mediterana. Do sada su primećene u velikom broju i u Velikoj Britaniji, često nazivane „bloom“ (cvetanjem), ali ovogodišnji rast je najveći od 1950. godine.
Volonteri su zabeležili zapanjujući porast od 1.500 odsto u odnosu na „mini cvetanje“ iz 2023. i uspeli da snime retke kadrove hobotnica koje hodaju, čiste se i pare. Jedna je čak uhvatila podvodnu kameru. Ovaj priliv doveo je do toga da zaštitarska organizacija „The Wildlife Trusts“ proglasi 2025. za „Godinu cvetanja hobotnica“. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovo zaista fenomen koji treba slaviti.
Rut Villijams, šefica morske zaštite u „The Wildlife Trusts“, objašnjava da je „eksplozija populacije“ verovatno rezultat kombinacije različitih faktora životne sredine, uključujući zagrevanje voda. „Temperatura mora je 1,5 do tri stepena Celzijusa viša nego obično na jugozapadu, a toplije zime omogućavaju veću stopu preživljavanja jaja hobotnica,“ rekla je za Euronews Green, te dodala da je ipak potrebno više istraživanja da bi se cvetanje bolje razumelo. Temperatura mora i okeana raste ubrzanom brzinom jer oni nastavljaju da apsorbuju višak toplote izazvane gasovima staklene bašte.
Studija iz 2025. godine, objavljena u časopisu „Environmental Research Letters“, upozorila je da se površina okeana zagreva četiri puta brže nego pre 40 godina, dok su prosečne temperature površine mora dostigle sve vreme najviši nivo. „Ako su okeani bili kada puna vode, onda je 1980-ih vruća slavina tekla sporo, zagrevajući vodu za samo delić stepena svake decenije,“ rekao je glavni autor studije, profesor Kris Merčant. Međutim, sada se zagrevanje ubrzalo.
Profesor dodaje da je način da se to zagrevanje uspori smanjenje globalnih emisija ugljenika i kretanje ka neto nuli. Iako se „cvetanja“ hobotnica smatraju prirodnim pojavama, rekordni broj hobotnica ove godine stvorio je probleme za industriju školjki – neki radnici tvrde da je njihov ulov tokom letnjih meseci pao za najmanje 60 odsto. „Hobotnice su grabljivci i hrane se jastogom, rakovima i školjkama, koje takođe hvataju ribari,“ objašnjava Vilijams, koji je dodao da ako broj hobotnica nastavi da raste, ribari će morati da prilagode svoj ribolov.
Vilijams takođe naglašava da je moguće da će porast broja hobotnica biti „kratkotrajan“ i da se broj može vratiti na uobičajene nivoe u budućim godinama. Pad broja školjki povećao je potražnju za uvođenjem hobotnice na jelovnike restorana i omogućio ribarima da održe profit. Tokom leta, u britanskim vodama ulovljeno je više od 1.200 tona hobotnica, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodne godine. Ipak, ovaj trend neće biti dobro prihvaćen od strane aktivista za prava životinja koji se zalažu za zaštitu hobotnica od ubijanja radi ljudske potrošnje.
Godine 2021, britanska vlada je izmenila Zakon o dobrobiti životinja kako bi hobotnice priznao kao osetljiva bića, uzimajući u obzir da mogu osećati bol. To zabranjuje prakse poput kuvanja živih hobotnica, ali ne zabranjuje njihovo ubijanje. „Ovo su veoma inteligentna bića, tako da postoji pitanje dobrobiti, kao i kod mnogih životinja koje se hvataju ili uzgajaju za hranu,“ dodaje Vilijams. Ova situacija naglašava potrebu za uravnoteženim pristupom između očuvanja prirode i ekonomskih interesa ribarske industrije.
