Realni bruto domaći proizvod (BDP) porastao je u 169 regiona Evropske unije tokom 2024. godine u poređenju sa prethodnom godinom, kako je objavio Evrostat. Ova statistička kancelarija EU takođe je izvestila da je zabeleženo smanjenje BDP-a u 64 regiona, što pokazuje raznoliku ekonomsku sliku unutar Unije.
Prema podacima, region sa najvećim rastom realnog BDP-a bio je Južni centralni region u Bugarskoj, koji je zabeležio izvanredan porast od 11,6 odsto. Ovaj rezultat ukazuje na potencijal za ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda u ovom delu Bugarske. Irski regioni Istočni i Midland su takođe pokazali značajan rast, sa porastom od 8,5 odsto, odnosno 8,4 odsto u Severnom centralnom regionu Bugarske.
Nasuprot tome, najznačajniji pad realnog BDP-a zabeležen je u bugarskom regionu Jugoiztočen, gde je BDP opao za 12,7 procenata. Irski Južni region takođe je doživeo pad od 5,5 procenata, dok je prekomorski region Reinion u Francuskoj zabeležio smanjenje od 3,7 procenata. Ovi podaci ukazuju na ekonomske izazove s kojima se suočavaju određeni regioni, kao i potrebu za strategijama koje bi podstakle oporavak.
Kada je reč o bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika, koji se izražava standardom kupovne moći (SPM), region Istočni i Midland u Irskoj prednjači sa 268,3 procenata proseka EU. Ovaj podatak ukazuje na to da je životni standard u ovom regionu znatno iznad prosek Evropske unije. Luksemburg se nalazi na drugom mestu sa 244,6 procenata, dok Južna Irska beleži 216,6 procenata. Hamburg u Nemačkoj i Prag u Češkoj takođe su među regionima sa visokim BDP-om po glavi stanovnika, sa vrednostima od 196,1 i 191,8 procenata, redom.
Visok BDP po glavi stanovnika u Luksemburgu i Pragu može se delimično objasniti velikim prilivom radnika koji putuju na posao, kao i prisustvom velikih multinacionalnih kompanija u regionima Istočni i Midland, kao i Južna Irska. Ovaj fenomen ukazuje na to koliko su ovi regioni privlačni za investicije i radnu snagu, što može doprineti daljem ekonomskom razvoju.
Evrostat je istakao da su ovi podaci ključni za razumevanje ekonomskih kretanja unutar Evropske unije, kao i za formulisanje politika koje mogu podržati rast i razvoj u različitim regionima. U trenutnom globalnom ekonomskom okruženju, koje je obeleženo izazovima kao što su inflacija i energetska kriza, važno je pratiti ove trendove i prilagođavati strategije kako bi se osigurao održiv ekonomski rast.
U zaključku, rezultati Evrostat-a prikazuju jasnu sliku o regionalnim razlikama u ekonomskom razvoju unutar Evropske unije. Dok neki regioni beleže značajan rast, drugi se suočavaju s padovima koji zahtevaju pažnju i akciju. Ove informacije su od suštinskog značaja za donosioca odluka, investitore i sve one koji prate ekonomske tokove u Evropi.
