Jedan od najsmrtonosnijih vulkana na svetu, meksički Čičon, ponovo pokazuje znake aktivnosti, što izaziva zabrinutost među naučnicima. Ovaj vulkan, poznat po svojoj erupciji iz 1982. godine koja je odnela više od 2.000 života, sada je pod pojačanim nadzorom zbog povišene temperature kraterskog jezera i vidljivog ključanja vode.
Područje oko Čičona i dalje je zatvoreno za pristup zbog opasnosti koje su ostale nakon prethodne erupcije. Međutim, terenska istraživanja i geofizičke analize su otkrile značajne promene. Naučni timovi sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) beleže aktivne hidrotermalne procese ispod jezera, iako za sada ne ukazuju na neposrednu erupciju. Ove aktivnosti sugerišu da je unutrašnji sistem vulkana dinamičan i može se promeniti.
Između juna i decembra 2025. godine, istraživači su primetili stalne promene u kraterskom jezeru, uključujući plutajuće šuplje kugle sumpora, što je fenomen povezan sa gasovima koji izlaze iz tečnog sumpora na dnu jezera. Površinska temperatura vode dostigla je čak 118 stepeni Celzijusa, što ukazuje na visoku geotermalnu aktivnost. Takođe, promena boje jezera iz algi u sivkastu nijansu ukazuje na povećane koncentracije sulfata i silicijuma.
Izveštaji UNAM-a ukazuju na varijacije nivoa hlorida u uzorcima vode, što je ključno za razumevanje unutrašnjih promena u sastavu fluida. Povećane emisije vodonik-sulfida i ugljen-dioksida dodatno naglašavaju opasnost, jer ovi gasovi mogu dostići opasne koncentracije u blizini kratera. Prisutnost mehurića gasova koji izlaze iz jezera ukazuje na to da hidrotermalni sistem vulkana ostaje aktivan, iako nema znakova da se magma približava površini.
Erupcija Čičona iz 1982. godine ostavila je dubok trag u modernoj istoriji Meksika, a vulkan je sada pod žutim alarmom, što ukazuje na neuobičajenu, ali ne i eruptivnu aktivnost. Seizmički signali zabeleženi su u drugoj polovini 2025. godine, ali su ostali plitki i niske magnitude, što sugeriše da se trenutno ne dešava dublja magmatska intruzija.
S obzirom na složenu geohemiju u jezeru i porast emisije gasova, stručnjaci su pojačali mrežu za posmatranje. Iako se velika erupcija čini malo verovatnom, opasnost od eksplozija izazvanih gasovima ostaje, jer mogu nastati kada podzemne vode dođu u kontakt sa ekstremnom toplotom, izazivajući pucanje stena i oslobađanje gasa pod pritiskom.
Nedostatak modernog sistema za nadzor u realnom vremenu otežava procenu rizika na Čičonu. Ograničenja u seizmičkoj pokrivenosti i nedostatak automatizovanih senzora za gasove predstavljaju značajne izazove. Kao odgovor, UNAM i državne agencije koriste dronove i sisteme za daljinsko osmatranje kako bi pratili toplotne signature i gasne oblake.
U cilju poboljšanja spremnosti javnosti, lokalne vlasti su pokrenule obrazovne programe, kao što je „Lotería del Chichón“, kako bi stanovništvu približili vulkanske opasnosti. Ova inicijativa je posebno važna u ruralnim oblastima gde je pristup naučnim podacima ograničen.
Trenutna aktivnost vulkana može biti samo kratkotrajni poremećaj, ali je jasno da sistem nije uspavan. Kako se situacija razvija, nastaviće se intenzivno praćenje i istraživanje kako bi se obezbedila sigurnost lokalnog stanovništva. Stručnjaci su svesni da su eksplozije izazvane gasovima moguće i da bi mogle imati ozbiljne posledice ukoliko dođu do izražaja. U tom smislu, pažljivo praćenje vulkanske aktivnosti ostaje ključno za prevenciju potencijalnih katastrofa.
