Komesar Evropske unije za odbranu, Andrius Kubilijus, nedavno je izjavio da je Evropskoj uniji potrebna vojna sila od 100.000 vojnika. On je naglasio da bi Unija trebala da reformiše način na koji se bavi pitanjima odbrane na političkom nivou, te sugerisao da bi Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da dobije mesto u okviru odbrane Evropske unije. Ova ideja o zajedničkoj evropskoj vojsci nije nova; ona se pojavila i ranije, a posebno su je zagovarali francuski predsednik Emanuel Makron i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.
Vojni analitičar Vlada Radulović komentarisao je ovu inicijativu i ukazao na to da ideja o evropskoj vojsci postoji već decenijama. „O tome se govori najmanje od 80-ih godina, a vrhunac je bio kada su Pariz i Berlin promovisali ovu ideju“, istakao je Radulović. Dvojica lidera su tada govorila o konceptu „evropske puške na evropskom ramenu“, što je delovalo kao korak ka formiranju zajedničke vojske, ali je Radulović skeptičan prema tome da je Unija blizu ostvarenja ovog cilja.
On je ukazao na nekoliko operativnih i strateških razloga zbog kojih se čini da je formiranje evropske vojske daleko od stvarnosti. Prema njegovim rečima, ključno pitanje je kako obezbediti potrebne ljudske resurse za ovu vojsku. „Da li to znači da ćemo umanjiti deo kapaciteta koji već imamo u okviru NATO-a, gde smo već članice? Takođe, postavlja se pitanje komande. Da li ćemo imati duplirane komande, s obzirom na to da već imamo strukture u NATO-u?“ upitao je Radulović.
Diskutujući o uticaju formiranja evropske vojske na NATO, Radulović je naglasio da ovaj savez neće nestati preko noći. „NATO je trenutno najjači vojni savez i tako će ostati u doglednoj budućnosti. Čak i ako dođe do formiranja evropske vojske, NATO će nastaviti da funkcioniše“, kazao je on.
Pored toga, Radulović je naglasio da bi formiranje vojske moglo biti više simbolično nego operativno. „Poruke o formiranju vojske od 100.000 vojnika su, pre svega, usmerene ka javnom mnjenju. Ključna reč ovde je konsenzus. Da bi se formirala evropska armija, članice moraju da se dogovore“, rekao je on.
Još jedno važno pitanje je finansiranje ove vojske. Prema Radulovićevim rečima, finansijska sredstva bi trebalo da dolaze iz budžeta država članica, što bi moglo izazvati političke tenzije unutar tih zemalja. „Biće potrebno pripremiti javno mnjenje i raditi na političkim dogovorima unutar svake države, jer ne bi svi gledali pozitivno na ovaj potez“, dodao je on.
Na kraju, Radulović je istakao da se globalna situacija komplikuje i da su mnogi svesni potencijalnih sukoba na svojim granicama. „Suočavamo se sa mogućnošću globalnog sukoba. Ideja o visokomobilnim armijama je propala, a klasični frontalni sukobi se ponovo pojavljuju“, zaključio je on.
Ova diskusija o formiranju evropske vojske dolazi u vreme kada su geopolitičke tenzije u svetu na visokom nivou, a pitanje odbrane postaje sve važnije za članice Evropske unije. Radulović je ukazao na potrebu za ozbiljnim razmišljanjem o budućim vojnim strategijama, kako bi se Unija pripremila za moguće izazove u budućnosti.
