Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Višem sudu optužni predlog protiv bivše pomoćnice direktora u Upravi za sprečavanje pranja novca, Danijele M., zbog postojanja opravdane sumnje da je u toku 2025. godine neovlašćeno saopštila tajne podatke do kojih je došla u svom radnom svojstvu. Ovi podaci, koji su prema Zakonu o tajnosti podataka označeni kao „POVERLJIVO“, preneti su nepozvanom licu, a u tome joj je pomogla Milunka S., zaposlena u jednoj banci.
Tužilaštvo tereti Danijelu M. za krivično delo iz člana 98 stav 1 Zakona o tajnosti podataka, dok se Milunka S. tereti za isto krivično delo izvršeno pomaganjem. U optužnom aktu, tužilaštvo predlaže da sud oglasi obe okrivljene krivim i osudi ih na kaznu zatvora od po 10 meseci, kao i da ih obaveže da nadoknade troškove krivičnog postupka.
Prema informacijama iz optužnog predloga, postoji opravdana sumnja da je Danijela M. neovlašćeno dobila tajne podatke od banke, koji predstavljaju bankarsku tajnu. Ovi podaci obuhvataju detalje o prometu po računu investicionih fondova, što može otkriti identitet investitora i visinu njihovih ulaganja. Konkretno, reč je o alternativnom investicionom fondu sa javnom ponudom, koji nema svojstvo pravnog lica, a podaci su dobijeni za period od 30. novembra 2023. do 25. februara 2025. godine. Ove informacije su poslate neovlašćenom licu – NN novinaru nedeljnika „Radar“.
U novinskim tekstovima objavljenim u novembru i decembru 2025. godine, novinari V.C. i M.Ć. su navodili imena investitora, kao i iznose u dinarima i devizama koje su ti investitori uplatili u fond. Danijeli M. je pomogla Milunka S., koja je, kao šef Odeljenja kontrole sprečavanja pranja novca, na njen usmeni zahtev putem „Viber“ poziva, dostavila tražene podatke o svim investitorima navedenog fonda. Ovi podaci uključuju informacije o investicionim jedinicama, uplatama i isplatama, iznosima transakcija, datumima trgovanja i namirenja.
Važno je napomenuti da je sve ovo učinjeno bez pisanog i formalizovanog zahteva od strane Uprave za sprečavanje pranja novca kao nadležnog organa. Takođe, nije postojala nikakva službena dokumentacija koja bi pratila ovu komunikaciju, što dodatno komplikuje situaciju. Ovakvo postupanje dovelo je do ozbiljnih sumnji u pogledu zaštite tajnosti podataka i može imati dalekosežne posledice za sve uključene strane.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne propuste u sistemu zaštite podataka, posebno u institucijama koje se bave sprečavanjem finansijskih kriminala. Stručnjaci ističu da je neophodno pojačati kontrole i obuku zaposlenih u ovim institucijama kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. Takođe, važno je da se osigura da svi zaposleni budu svesni važnosti očuvanja tajnosti podataka i potencijalnih posledica koje neovlašćeno deljenje informacija može imati.
U ovom slučaju, očekuje se da će Viši sud u Beogradu pažljivo razmotriti sve dokaze i svedočenja pre nego što donese konačnu presudu. Javnost prati ovaj slučaj sa velikim interesovanjem, s obzirom na ozbiljnost optužbi i posledice koje bi mogle proizaći iz presude.
U međuvremenu, dok se postupak nastavlja, postavlja se pitanje kako će ovaj slučaj uticati na poverenje građana u institucije koje se bave finansijskom regulativom i zaštitom tajnosti podataka. U svetlu ovih događaja, očigledno je da je potrebno raditi na jačanju transparentnosti i odgovornosti u radu ovih organa, kako bi se obnovilo poverenje javnosti i sprečile slične situacije u budućnosti.
