Prema najnovijem istraživanju Eurobarometra, proširenje Evropske unije dobija značajnu podršku među građanima Evrope, pri čemu više od polovine ispitanika (56 odsto) odobrava ovaj proces. Ova podrška dolazi u trenutku kada EU traži načine da se otvori za nove članice, a posebno se ističe da mladi ljudi, kao i obrazovani građani, najviše podržavaju ovu inicijativu.
Istraživanje je pokazalo da zemlje koje najviše podržavaju proširenje uključuju Švedsku (79 odsto), Dansku (75 odsto) i Litvaniju (74 odsto). S druge strane, najmanje naklonjene proširenju su Austrija (45 odsto), Češka (43 odsto) i Francuska (43 odsto). Ovi podaci ukazuju na razlike u percepciji i podršci među različitim članicama EU.
Podrška između mladih je posebno izražena, pri čemu 67 odsto ispitanika u starosnoj grupi od 15 do 24 godine podržava proširenje. U starosnoj grupi od 25 do 39 godina, ovaj procenat iznosi 63 odsto. Korina Stratulat, zamenica direktora u European Policy Centre, ističe da je podrška mladih i obrazovanih ljudi očekivana, ali da predstavlja izazov kako pridobiti mlade koji su manje obrazovani i naginju ekstremnim stavovima.
Istraživanje takođe pokazuje da 37 odsto ispitanika veruje da će proširenje ojačati uticaj EU u svetu, dok isto toliko smatra da će ojačati evropsko tržište. Dodatno, 30 odsto građana veruje da će proširenje doprineti većoj solidarnosti među državama članicama. Iako postoji značajna javna podrška, Stratulat naglašava da je potrebna politička posvećenost kako bi se proces proširenja pomerio napred.
„Bilo bi lepo kada bi političari sada iskoristili talas javne podrške kako bi bili ambiciozniji i delovali u pogledu prijema novih članica u EU,“ rekla je Stratulat. Ova tema će biti posebno aktuelna na Samitu o proširenju, koji organizuje Euronews 4. novembra, gde će lideri zemalja kandidata imati priliku da razgovaraju o izazovima ovog procesa sa zvaničnicima EU.
Ipak, pored podrške, postoje i zabrinutosti među građanima. Čak 40 odsto ispitanika navodi nekontrolisanu imigraciju kao glavni problem, dok 39 odsto ukazuje na rizike od korupcije i kriminala, a 37 odsto se brine o troškovima koje proširenje može doneti poreskim obveznicima. Da bi proširenje bilo uspešno, građani smatraju da mora biti praćeno merama za garantovanje vladavine prava i borbu protiv korupcije, što je istaklo 44 odsto ispitanika.
Takođe, postoji potreba za jasnim obavezama zemalja kandidata u vezi sa sprovođenjem reformi koje su usklađene sa standardima EU. Ove reforme su ključne za osiguranje uspešnog članstva i integracije novih zemalja u EU. Pored toga, ispitanici predlažu jačanje kriterijuma za pristupanje, kako bi se osiguralo da kandidati ispunjavaju sve potrebne standarde pre nego što postanu članice.
U svetlu ovih informacija, jasno je da proširenje EU predstavlja složeno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i koordinaciju među članicama. Dok javna podrška raste, politička volja i odgovornost su ključne za ostvarenje ovih ambicija. Samit o proširenju će biti prilika za dalju diskusiju i evalvaciju potencijalnih koraka ka proširenju Evropske unije, a očekuje se da će se lideri fokusirati na izazove i mogućnosti koje se otvaraju pred njima.
