Hektar zemlje u Evropskoj uniji trenutno se prodaje po prosečnoj ceni od 11.800 evra, dok su u Srbiji, iako zemlja nije članica EU, cene njiva u nekim regionima na sličnom nivou. U Sremskom okrugu, cene su najviše, dosegnuvši 14.200 evra po hektaru. S druge strane, najpovoljnije parcele mogu se naći u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je prosečna cena oko 5.000 evra za hektar, prema podacima iz četvrtog kvartala prethodne godine.
Prema informacijama Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u Jakovu, opština Surčin, po ceni od 39 evra po kvadratnom metru. U trećem kvartalu prošle godine, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosila je 8,15 miliona evra, za osam parcela ukupne površine od 390,9 hektara, što je otprilike 20.800 evra po hektaru.
Ilija Kovačev, vlasnik agencije za nekretnine, ističe da je najtraženije poljoprivredno zemljište u Vojvodini, gde su tla najplodnija. „Kupci traže kvalitetnu zemlju po povoljnim cenama, kao i kod kupovine stanova i kuća. U Bačkoj su cene povoljnije, dok su u Sremu visoke zbog ograničene ponude. Prosečne cene idu i do 18.000 do 20.000 evra po hektaru, ali je pitanje da li se te cene i ostvaruju“, naglašava Kovačev.
Zakon u Srbiji zabranjuje strancima da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, što znači da to može učiniti samo fizičko lice sa srpskim državljanstvom ili pravno lice registrovano u Srbiji. Kovačev objašnjava da je obrt kapitala u poljoprivredi spor, jer investicija zahteva vreme i resurse. „Vi već u julu morate da zasejete, a novac možete dobiti tek naredne godine u oktobru“, dodaje on.
U agencijama za nekretnine primećuju da su najčešći kupci ratari koji žele da prošire svoje posede, ali i pojedinci koji žele da ulože višak novca u zemljište. S druge strane, vlasnici poljoprivrednog zemljišta često se ne odlučuju lako na prodaju, jer je teško sačuvati zemljište nego ga stvoriti. Kovačev ističe da naslednici često prodaju zemlju, dok je odluka postojećih vlasnika da prodaju mnogo teža.
Trenutno je na tržištu oglašeno 6.757 parcela širom Srbije, od čega se 760 ili 10% odnosi na poljoprivredno zemljište. Ovi podaci ukazuju na to da postoji značajna ponuda obradivih površina, što ukazuje na interesovanje kako kupaca, tako i prodavaca za ovu vrstu nepokretnosti. Iako se zemljište prodaje u svim delovima zemlje, najveća koncentracija oglasa zabeležena je u Vojvodini, gde se nalaze plodne oranice pogodne za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Kada su u pitanju cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji, 2023. godine, najviše cene su zabeležene na Malti, dok su najniže u Hrvatskoj. Prema podacima Evrostata, prosečna cena hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro. Na Malti, hektar se prodavao po prosečnoj ceni od 283.039 evra, dok su najniže cene registrovane u Hrvatskoj (4.491 evro po hektaru), Letoniji (4.591 evro) i Slovačkoj (5.189 evra). Najviša cena zakupa zabeležena je u Holandiji, gde je iznosila 914 evra po hektaru, dok je najniža u Slovačkoj, 67 evra.
U skladu sa ovim podacima, tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje pokazuje dinamičnost, ali cene i dalje zavise od kvaliteta zemljišta i lokacije. Potražnja za kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem ne jenjava, što ukazuje na potencijal za dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
