Tokom noći, poljski vazdušni prostor je bio predmet incidenata kada je došlo do 19 upada dronova, od kojih je većina ušla iz Belorusije, izjavio je poljski premijer Donald Tusk tokom obraćanja parlamentu. Prema njegovim rečima, tri drona su oborena, dok se za još jedan očekuje potvrda o njegovom statusu. Ove informacije prenosi agencija Rojters.
Premijer Tusk je naglasio da je Poljska zatražila od NATO-a da aktivira Član 4 Severnoatlantskog sporazuma u vezi s tim povredama vazdušnog prostora. Ovaj član podrazumeva da se saveznici međusobno konsultuju kada se smatra da je ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost jedne od članica. Tusk je dodao da činjenica da su dronovi, koji su predstavljali bezbednosnu pretnju, oboreni menja političku situaciju, što je razlog za formalni zahtev za aktivaciju ovog člana.
Ruske vlasti su reagovale na ove optužbe, tvrdeći da Poljska nije dostavila nikakve dokaze da su dronovi oboreni iznad njenih granica bili ruskog porekla. Andrej Ordaš, otpravnik poslova Rusije u Poljskoj, izjavio je da su tvrdnje Varšave neosnovane i da nije predstavljeno ništa što bi potvrdilo da su dronovi bili ruski. Ruski ambasador u Varšavi, Sergej Andrejev, takođe je ukazao na to da Poljska nikada nije dokazala da je Rusija prekršila njen vazdušni prostor.
Ova situacija nije nova, s obzirom na to da je krajem 2022. godine došlo do incidenta kada su granate pale na poljsku teritoriju blizu granice s Ukrajinom, usmrtivši dve osobe. U to vreme, Varšava je prvobitno tvrdila da je oružje ruske proizvodnje, ali je kasnije predsednik Andžej Duda priznao da je najverovatnije reč o municiji koja pripada ukrajinskim snagama. Ovaj primer pokazuje kompleksnost i osetljivost odnosa između Poljske i Rusije, kao i moguće posledice vojnih incidenata u regionu.
U svetlu ovih događaja, poljske vlasti su izjavile da su oborile nekoliko ruskih dronova koji su tokom noći upali u njihov vazdušni prostor. Pronađeni su ostaci jednog drona u blizini Lublina, a evropski zvaničnici su potvrdili da se radi o namernom ruskom upadu. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Poljske i Rusije, s obzirom na to da se slični incidenti mogu lako eskalirati u ozbiljnije sukobe.
Reakcija Poljske na ove napade može se smatrati opravdanom s obzirom na kontekst trenutne bezbednosne situacije u regionu. Poljska se suočava s rastućim tenzijama zbog sukoba u Ukrajini i pretnji koje dolaze sa istoka. Uz to, članstvo u NATO-u pruža Poljskoj određenu sigurnost, ali i obavezu da reaguje na pretnje koje mogu ugroziti njen suverenitet.
Osim toga, ovi incidenti su podstakli raspravu o tome kako NATO treba da odgovori na slične situacije u budućnosti. Aktivacija Člana 4 Severnoatlantskog sporazuma može značiti da će se odvijati konsultacije među članicama, ali može i dovesti do razvijanja strategija koje će osnažiti kolektivnu odbranu. Ovakvi događaji takođe podsećaju na važnost međusobne solidarnosti među članicama NATO-a, posebno u svetlu sveprisutnih pretnji i izazova u savremenom svetu.
Zaključno, situacija sa dronovima u poljskom vazdušnom prostoru ukazuje na sve veće napetosti između Poljske i Rusije, kao i na potrebu za jačanjem bezbednosnih mehanizama unutar NATO-a. Ovakvi incidenti ne samo da utiču na bilateralne odnose, već i na širu bezbednosnu arhitekturu Evrope, što zahteva pažljivo razmatranje i brze akcije kako bi se očuvala stabilnost u regionu.
