Pad bugarske vlade, koji se desio pod pritiskom masovnih protesta, ponovo je otvorio pitanje duboke političke nestabilnosti koja muči ovu zemlju već dugi niz godina. Kako ističe Marina Stoimenova, urednica Euronews-a u Briselu, građani su izašli na ulice tražeći prekid koalicije koju predvode bivši premijer Bojko Borisov i njegov politički partner Delampovski, političari koji su nekoliko godina unazad izazivali slične proteste. S obzirom na to da predsednik sada pokušava da formira novu vladu, Bugarska se suočava s izazovima ulaska u evrozonu bez stabilne većine i usvojenog budžeta.
Masovni protesti koji su potresli Bugarsku tokom proteklih nedelja otvorili su novo poglavlje političke krize. U početku su građani bili nezadovoljni predloženim budžetom, ali je to nezadovoljstvo ubrzo preraslo u širi otpor prema političarima koje smatraju odgovornim za dugogodišnju nestabilnost. Stoimenova naglašava da su poslednje godine bile izuzetno teške za političku situaciju u Bugarskoj, a protesti su postali izraz dubljeg nezadovoljstva prema vlastima.
Iako su protesti započeli zbog budžeta, oni su se pretvorili u zahtev za ostavkom vlade. „Građani traže ostavku ne samo vlade, već žele da zaustave koaliciju između Borisova i Delampovskog“, objašnjava Stoimenova, dodajući da su oba političara dugi niz godina izazivali kontroverze i nezadovoljstvo među građanima. Podseća na to da su protesti protiv njih počeli još pre deset godina, kada je vlada takođe pala zbog nezadovoljstva njihovim odlukama.
Ovaj trenutni val protesta ponovo je izazvan nezadovoljstvom građana zbog predloženog budžeta, ali su ubrzo tražili ostavku vlade i smenu političkih lidera. Pad vlade pokrenuo je složen ustavni proces formiranja nove većine. Predsednik sada mora da održava konsultacije i ponudi mandat političkim strankama koje bi mogle da sastave novu vladu. Ukoliko ne uspe, Bugarska će biti primorana na još jedne vanredne izbore, koji bi mogli biti održani u februaru ili martu, zavisno od trajanja tog procesa.
Ova politička kriza dolazi u izuzetno osetljivom trenutku, jer Bugarska u januaru ulazi u evrozonu. I pored političkih potresa, Stoimenova naglašava da proces ulaska u evrozonu neće biti zaustavljen. „Ne, taj proces je u toku. Ništa na tom planu ne može da se promeni“, kategorična je ona. Međutim, dodaje da će Bugarska u evrozonu ući „bez stabilne vlade i bez svog budžeta“, jer opozicija odbija da podrži predlog koji je vlada podnela.
Ove političke turbulencije odražavaju duboko ukorenjeno nezadovoljstvo građana, koje se ogleda u padu poverenja u političke stranke i institucije. Razlozi su jasni: ljudi nisu zadovoljni situacijom u zemlji koja se suočava s visokim stepenom korupcije. Dugotrajna nestabilnost dodatno slabi odnose Bugarske sa Evropskom unijom, jer je teško voditi pregovore kada u zemlji vlada stalna nestabilnost.
U svetlu svega navedenog, Bugarska se suočava s izazovima koji će oblikovati njenu budućnost. Građani traže promene, dok politička elita mora da odgovori na njihove zahteve kako bi se stvorila stabilnija i odgovornija vlast. U ovom trenutku, budućnost Bugarske zavisi od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu trenutne političke krize i izgrade poverenje među građanima.
