Zagrebačka policija intervenisala je danas na pozive stanovnika zagrebačkog naselja Blato u Novom Zagrebu. Stanovnici su prijavili ulične trubače koji su izazivali buku i ulazili u dvorišta privatnih kuća. Ova situacija je dovela do nezadovoljstva među građanima, koji su izrazili zabrinutost zbog stanja u kojem su se našli.
Građani su, kako prenosi hrvatski Indeks, izjavili da su trubači svirali ulicama i ispod prozora stanova, uzrokujući veliku buku. Mnogi od njih su se žalili na to da nije moguće ignorisati buku koja se čula čak i uz zatvorene prozore. „Bili su juče i danas opet, mislim da ih je bilo pet s trubama i velikim bubnjem, prolaze ulicama i sviraju ljudima pod prozorima. Jako je glasno i odjekuje i u stanovima, nemoguće je to ne čuti ni uz zatvorene prozore,“ rekla je jedna čitateljka Indeksa.
Iako su neki prolaznici odbili da im daju novac, trubači nisu prestajali sa svirkom. Ovo je dodatno pojačalo frustraciju građana, koji su se obratili policiji kako bi se situacija rešila. Policijski službenici su došli na teren i pokušali da smire situaciju, ali je i dalje ostalo nejasno kako će se ovaj problem trajno rešiti.
U međuvremenu, zanimljivo je primetiti da je prethodno Gradsko veće Ljubljane na predlog gradonačelnika Zorana Jankovića zabranilo spontane ulične muzičke nastupe do kraja decembra. Ova odluka je doneta kao odgovor na kritike da novogodišnji program favorizuje „balkansku muziku“, koja prema vlastima „nije deo slovenačke kulturne i božićne tradicije“. Ovakvi potezi vlasti izazivaju različite reakcije među građanima i muzicima, koji se bore za pravo da izraze svoju umetnost na javnim mestima.
Pored toga, gradonačelnik Sinja, Miro Bulj, udaljio je romski orkestar sa javnog prostora na Badnji dan, navodeći da pesme nisu bile primerene i da muzičari nisu imali potrebne dozvole. Ove odluke vlasti ukazuju na sve prisutniju napetost u vezi sa kulturnim izrazima i javnim nastupima, te na sve veći pritisak na umetnike koji žele da se predstave u svojim zajednicama.
Dok se u Zagrebu i Ljubljani sprovode različite mere u vezi sa uličnom muzikom, mnogi se pitaju kakav je to signal za umetnike i građane. Da li se umetnost i kultura treba regulisati ili je pravo na slobodno izražavanje nešto što bi trebalo da bude zagarantovano? Ova pitanja postaju sve relevantnija u svetlu trenutnih događaja, a građani i umetnici će se verovatno i dalje boriti za svoja prava.
Policija u Zagrebu je, s jedne strane, pozvana da reaguje na prijave građana, ali se s druge strane suočava sa izazovima kako da balansira između želje za redom i prava na umetničko izražavanje. Ulični muzičari često se suočavaju sa preprekama, a ovakve situacije dodatno komplikuju njihovu poziciju u društvu.
Građani se sve više okupljaju i organizuju proteste kako bi se suprotstavili ovakvim merama, ističući da muzika i umetnost mogu doprineti životu u gradu i stvoriti prijatniju atmosferu. U međuvremenu, trubači i muzičari se nadaju da će moći da nastave sa svojim nastupima bez straha od kazni ili intervencija policije.
Sve u svemu, situacija u Zagrebu i Ljubljani ukazuje na kompleksne odnose između umetnosti, kulture i vlasti, a kako će se dalje razvijati, ostaje da se vidi. Građani i umetnici će morati da nastave da se bore za svoja prava i slobode, dok vlasti pokušavaju da nađu ravnotežu između reda i slobode izražavanja.
