Istraživanje naučnika sa Univerziteta Istočne Anglije pokazuje da promene u DNK polarnih medveda mogu igrati ključnu ulogu u njihovoj sposobnosti da se prilagode sve višim temperaturama. Ova studija, koja je prvi put uspostavila statistički značajnu vezu između porasta temperature i genetskih promena kod divljih sisara, objavljena je u časopisu „Mobile DNK“, prema izveštaju Guardian-a.
Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak polarnih medveda, a procene sugerišu da bi čak dve trećine ove vrste moglo da nestane do 2050. godine usled topljenja njihovog ledenog staništa. Naučnici su analizirali uzorke krvi medveda iz dva regiona Grenlanda i uporedili „pokretne“ delove genoma, koji se brzo premeštaju i utiču na funkciju drugih gena.
Rezultati istraživanja otkrivaju da se geni povezani sa toplotnim stresom, starenjem i metabolizmom ponašaju različito kod medveda sa jugoistoka Grenlanda, što ukazuje na moguću adaptaciju na toplije uslove. Vodeća autorka studije, Alis Goden, ističe da porast temperature utiče na povećanu aktivnost ovih gena.
Goden je napomenula da je jedinstvena grupa medveda iz najtoplijeg dela Grenlanda razvila mehanizme za preživljavanje u uslovima topljenja morskog leda. Ova studija pokazuje da su medvedi u toplijim regionima primorani da prilagode svoju ishranu i način života, a zabeležene su promene u delovima genoma koji se odnose na preradu masti.
Medvedi sa juga Grenlanda, na primer, više se hrane biljkama, dok se severni medvedi uglavnom oslanjaju na foke kao izvor hrane. Ove razlike u ishrani ukazuju na značajne prilagodbe u genomu, što može biti ključno za njihov opstanak.
Sledeći korak u istraživanju biće ispitivanje da li se slični obrasci prilagođavanja javljaju i kod drugih populacija polarnih medveda širom sveta, kojih ima 20. Naučnici veruju da bi rezultati ovog istraživanja mogli pomoći u očuvanju vrste, ali naglašavaju da je ključno usporiti porast temperature smanjenjem emisija ugljenika.
Goden je upozorila da, uprkos potencijalnoj nadi koju pružaju nalazi, polarni medvedi i dalje su pod ozbiljnim rizikom. Klimatske promene se nastavljaju, a njihovi efekti na ekosisteme i vrste, uključujući polarne medvede, su duboko zabrinjavajući.
U svetlu ovih otkrića, poziv na akciju za zaštitu životne sredine postaje sve hitniji. Iako istraživanja poput ovog nude uvid u adaptivne mehanizme polarnih medveda, neophodna su dalja istraživanja i međunarodna saradnja kako bi se osigurala budućnost ove ugrožene vrste. Smanjenje emisija ugljenika i očuvanje staništa su ključni koraci koje treba preduzeti kako bi se zaštitili polarni medvedi i njihova prirodna okruženja.
U zaključku, istraživanje sa Univerziteta Istočne Anglije donosi nova saznanja o sposobnosti polarnih medveda da se prilagode klimatskim promenama kroz genetske promene. Iako ovi nalazi nude nadu u pogledu mogućnosti prilagođavanja, to ne umanjuje ozbiljnost pretnji s kojima se ova vrsta suočava. Potrebna su hitna delovanja kako bi se obezbedila budućnost polarnih medveda u svetu koji se brzo menja.
