Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, reagovao je na nove sankcije koje je Evropska unija uvela protiv Rusije, najavljujući da će Moskva pojačati vojne akcije protiv Ukrajine, uključujući Kijev i druge gradove. Ove sankcije predstavljaju 18. paket koji je EU uvela kao odgovor na kontinuirano narušavanje međunarodnog prava i agresivne akcije Rusije prema Ukrajini.
Medvedev je izjavio da ove sankcije neće promeniti stav Rusije ni njenu ekonomsku stabilnost. On veruje da će ruska ekonomija izdržati pritisak koji dolazi iz inostranstva, iako su sankcije imale značajan uticaj na različite sektore privrede. Njegova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između Rusije i Zapada na najvišem nivou od početka sukoba u Ukrajini.
U svom obraćanju, Medvedev je zapretio da će „udari na tzv. ukrajinske objekte, uključujući Kijev, biti izvođeni sa sve većom silom“. Ovaj izuzetan ton i direktne pretnje ukazuju na to da Rusija ne planira da se povuče iz sukoba, već naprotiv, da će nastaviti sa svojom agresivnom politikom. Medvedev je takođe najavio da će se Rusija maksimalno distancirati od Evropske unije i od zemalja koje podržavaju Ukrajinu, što dodatno naglašava polarizaciju koja se stvara između Rusije i Zapada.
U kontekstu svojih izjava, Medvedev je takođe spomenuo „rusofobiju“ u Evropi, što je termin koji se često koristi kao sredstvo za opravdavanje ruskih akcija i stavova prema Zapadu. On je pozvao na mržnju prema Evropljanima, što može da izazove još veće tenzije između Rusije i evropskih zemalja. Ovaj poziv na mržnju može se smatrati opasnim korakom, jer može dodatno podstaći nacionalizam i netrpeljivost u regionu.
Medvedev je naglasio da mržnja može biti „najvažnije oružje“, koje omogućava ljudima da se efikasnije bore za svoje ciljeve. Ova retorika može imati duboke posledice na društvene odnose i međunarodne veze, jer podstiče negativne emocije i sukobe umesto da promoviše dijalog i mir.
Reakcija iz Ukrajine na Medvedevove pretnje nije izostala. Andrej Kovalenko, šef Centra za suprotstavljanje dezinformacijama pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, izjavio je da za Rusiju izgleda da nema alternative „iranskom scenariju“. Ova izjava implicira da bi Rusija mogla da se suoči sa sličnim poteškoćama kao što su to imale druge zemlje u regionu koje su se suočile sa unutrašnjim podelama i konfliktima.
Sukob između Rusije i Ukrajine ima ozbiljne posledice ne samo za ove dve zemlje, već i za ceo svet. Ove tenzije utiču na globalnu ekonomiju, sigurnost i političke odnose. Zapadne zemlje su uvele sankcije u nadi da će to oslabiti ruske sposobnosti za vođenje rata i naterati Moskvu na pregovore. Međutim, Medvedevove pretnje ukazuju na to da Rusija nije spremna da se povuče i da će nastaviti sa svojom strategijom.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica mora ostati budna i pripremljena na različite scenarije. Povećanje vojne aktivnosti i pretnje dodatno komplikuju već tešku situaciju u Ukrajini. Očekuje se da će se sukob nastaviti, a posledice će se osećati širom Evrope i sveta. Potrebno je da se pronađu mirna rešenja i da se izbegne dalje pogoršanje situacije, dok se istovremeno radi na obnavljanju dijaloga između strana.
