Lideri više evropskih zemalja oštro su reagovali na najavu američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju novih carina državama koje se protive njegovoj nameri da SAD preuzmu Grenland. Ova situacija je izazvala široku osudu, a mnogi evropski lideri su ocenili Trampove pretnje kao pogrešne i neprihvatljive. Njihove reakcije sugerišu da će odgovor Evropljana biti jedinstven i koordinisan.
Britanski premijer Kir Starmer je izjavio da su Sjedinjene Američke Države napravile grešku preteći novim carinama evropskim zemljama. On je naglasio da je primena carina na saveznike radi kolektivne bezbednosti NATO-a potpuno pogrešna i da će o tome direktno razgovarati sa američkom administracijom. Starmer je takođe ponovio stav Velike Britanije da je budućnost Grenlanda odluka koju će doneti Danska i Grenland.
Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe reagovao na Trampovu najavu, ističući da carinske pretnje ne mogu uticati na Evropu. Njegova poruka je bila jasna: „Nikakva zastrašivanja ili pretnje ne mogu uticati na nas. Carinske pretnje su neprihvatljive.“ On je naglasio da će Evropljani odgovoriti jedinstveno kako bi obezbedili poštovanje evropskog suvereniteta. U tom kontekstu, Makron je podsetio da se Francuska pridružila vojnoj vežbi koju je Danska organizovala na Grenlandu, što pokazuje njihovu posvećenost bezbednosti u regionu.
Švedski premijer Ulf Kristerson je takođe izrazio stav da Švedska neće pristati na ucene. On je naglasio da ne žele da budu ucenjivani i da vode intenzivne razgovore sa drugim članicama EU, Norveškom i Velikom Britanijom kako bi se pronašao zajednički odgovor na Trampove pretnje.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen je ocenio da je američka pretnja došla kao iznenađenje, dok je nemački član Evropskog parlamenta Manfred Veber istakao da je Trampov potez otvorio pitanje budućnosti trgovinskog sporazuma EU i SAD, koji još nije ratifikovan. Veber je naglasio da je Evropska narodne partije (EPP) za trgovinski sporazum, ali da je, s obzirom na Trampove pretnje, njegovo odobrenje trenutno nemoguće.
Tramp je prethodno najavio uvođenje kaznenih carina za Nemačku, Francusku i još šest evropskih zemalja, navodeći kao razlog nesaglasnost oko pitanja američkog preuzimanja Grenlanda. Počev od 1. februara, Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska suočiće se sa carinama od 10% na robu koja se isporučuje u Sjedinjene Države. Tramp je takođe najavio da će od 1. juna 2026. godine carine biti povećane na 25% i da će ostati na snazi dok se ne postigne sporazum o potpunoj predaji Grenlanda.
Američki predsednik je obrazložio svoju odluku rekavši da SAD moraju da poseduju Grenland radi bezbednosti Arktika, smatrajući da bi u suprotnom Rusija ili Kina preuzele to ostrvo. Ova situacija je izazvala zabrinutost među evropskim liderima, koji smatraju da je ovakav pristup neprihvatljiv i da bi mogao da naruši odnose između SAD i Evrope.
Izgleda da se evropski lideri slažu da je potrebno jedinstveno delovati kako bi se suprotstavili Trampovim pretnjama i obezbedili poštovanje suvereniteta evropskih zemalja. Ova situacija ukazuje na kompleksnost međunarodnih odnosa, posebno kada su u pitanju velike sile kao što su SAD i evropske države. U narednim danima i nedeljama očekuje se nastavak dijaloga i pregovora između evropskih lidera i američke administracije, s ciljem pronalaženja rešenja koje bi zadovoljilo sve strane.
Ova kriza takođe može uticati na buduće trgovinske odnose između SAD i Evrope, kao i na strategije bezbednosti u arktičkoj regiji, što je od vitalnog značaja za mnoge evropske zemlje.
