Grupa hrvatskih navijača izazvala je skandal tokom utakmice između Crne Gore i Hrvatske koja se odigrala na Stadionu pod Goricom u Podgorici, u okviru poslednjeg kola kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine. Tokom meča, navijači su nekoliko puta uzvikivali uvredljive parole, među kojima se isticala „Ubij Srbina“. Ovaj incident izazvao je osude na različitim nivoima, uključujući i reakciju crnogorskog ministra sporta Dragoslava Šćekića.
Pre nego što su počeli sa uvredama, hrvatski navijači su izvikivali parolu „Ko ne skače pravoslavac“, što je dodatno pojačalo napetosti na stadionu. Zvanični spiker je pokušao da smiri situaciju pozivajući navijače na fer i korektno navijanje, ali to nije urodilo plodom. Ovakvo ponašanje navijača, koje se može klasifikovati kao fašističko, izazvalo je oštru reakciju javnosti i vlasti.
Ministar Šćekić je na društvenim mrežama istakao da je „takvo skandiranje neprihvatljivo“. On je naglasio da su povici koji su se čuli sa tribina u potpunoj suprotnosti sa vrednostima koje sport treba da promoviše. „Najoštrije osuđujem neprimereno, uvredljivo i, pre svega, fašističko skandiranje koje se čulo sa tribina dela hrvatskih navijača. Takvo ponašanje je neprihvatljivo u svakom smislu“, napisao je Šćekić.
On je dodao da sportski događaji ne smeju da budu zloupotrebljeni za širenje mržnje ili ideološke provokacije. „Bez obzira na rivalitet, emocije i važnost utakmice, obaveza je svih – i sportista i navijača – da neguju sportski i prijateljski duh, jer sport mora da spaja, a ne da deli“, zaključio je ministar.
Meč je završio rezultatom 3:2 u korist Hrvatske, koja se tako direktno plasirala na Svetsko prvenstvo kao prvoplasirana u grupi koja je uključivala Crnu Goru, Gibraltar, Farska ostrva i Češku. Crna Gora je, s druge strane, završila kvalifikacije na pretposlednjem mestu.
Incident koji se dogodio na ovoj utakmici predstavlja još jedan u nizu sličnih situacija koje su se dešavale na sportskim događajima u regionu. Ovakvi ispadi navijača često dovode u pitanje bezbednost i toleranciju na sportskim terenima, kao i vrednosti koje bi sport trebao da promoviše.
U poslednjih nekoliko godina, sve više se govori o važnosti suzbijanja mržnje i netolerancije u sportu. Organizacije i institucije koje se bave sportom pokušavaju da pronađu načine kako da se ovi problemi reše, ali često se suočavaju sa otporom i predrasudama.
U ovom kontekstu, reakcija crnogorskih vlasti može se smatrati pozitivnim korakom ka osudi ovakvog ponašanja. Međutim, potrebno je više od puke osude da bi se stvorilo okruženje u kojem će sportski događaji biti slobodni od mržnje i netolerancije.
Kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti, neophodno je raditi na edukaciji navijača, sportista i svih onih koji učestvuju u sportu. Samo kroz zajedničke napore može se postići da sport bude ono što bi trebao biti – prostor okupljanja, prijateljstva i zajedništva.
U zaključku, incident na utakmici između Crne Gore i Hrvatske je podsetnik na to koliko je važno raditi na očuvanju sportskih vrednosti i sprečavanju mržnje u bilo kojem obliku. Samo zajedničkim radom možemo osigurati da sport ostane mesto gde se slave talenti i postignuća, a ne mržnja i netolerancija.
