Naučnici iz cele Evrope su po prvi put predstavili sveobuhvatnu mapu seizmičkog rizika koja pokriva ceo kontinent, uz značajno učešće Švajcarske službe za seizmološka osmatranja u Cirihu. Ova nova mapa je rezultat opsežne analize podataka i pruža precizniju procenu seizmičkih pretnji, što može značajno doprineti prevenciji i smanjenju posledica zemljotresa.
Prema ovoj mapi, Srbija se suočava sa rizikom od zemljotresa, a posebno su ugrožene regije poput Beograda, Zvornika i Pirota. Tokom 20. veka, više od 200.000 ljudi izgubilo je život u zemljotresima širom Evrope, dok je ekonomska šteta premašila 250 milijardi evra. Iako je nemoguće tačno predvideti kada će se zemljotresi dogoditi, naučnici naglašavaju da poznavanje seizmičkog rizika i primena ciljanih mera mogu značajno smanjiti posledice.
Od 2013. godine, postojala su modela koji su simulirali verovatnoću i posledice velikih zemljotresa u Evropi. Novi model, razvijen od strane međunarodnog tima seizmologa, geologa i inženjera, obrađuje ogromnu količinu podataka, uzimajući u obzir geologiju, tektonsku aktivnost i istorijske seizmičke podatke. Ovaj alat omogućava precizniju procenu rizika i podržava razvoj strožih građevinskih propisa na evropskom nivou. Takođe, podaci su slobodno dostupni svima, omogućavajući građanima i vlastima da se pravovremeno informišu o seizmičkim pretnjama.
Oblasti sa visokim seizmičkim rizikom u Evropi uključuju Tursku, Grčku, Albaniju, Italiju i Rumuniju. Međutim, čak i područja sa nižim rizikom mogu biti pogođena snažnim zemljotresima, što čini seizmičko ojačavanje zgrada neophodnim širom kontinenta. Stare građevine u urbanim područjima, gde su antiseizmički propisi bili nedovoljni pre 1980-ih, značajno povećavaju rizik. Gradovi poput Istanbula i Izmira u Turskoj, Katanje i Napulja u Italiji, Bukurešta u Rumuniji i Atine u Grčkoj suočavaju se sa najvećim seizmičkim pretnjama.
Turska, Italija, Rumunija i Grčka odgovorne su za oko 80 odsto ukupne ekonomske štete od zemljotresa u Evropi, sa godišnjim troškovima koji dostižu sedam milijardi evra. Uzimajući u obzir sve ove podatke, novo mapiranje seizmičkog rizika deluje kao ključni alat za planiranje preventivnih mera i odgovora, sa ciljem smanjenja gubitaka ljudskih života i infrastrukture.
S obzirom na to da seizmički rizik postaje sve aktuelnija tema, posebno u svetlu klimatskih promena i urbanizacije, ovakva mapa može igrati ključnu ulogu u oblikovanju politike i strategija zaštite. Korišćenjem podataka iz mape, vlasti će moći da donesu bolje odluke o urbanom razvoju i unaprede sigurnost građana.
Osim toga, važno je napomenuti da je zajednička saradnja među naučnicima, inženjerima i donosiocima odluka od suštinskog značaja za smanjenje rizika i jačanje otpornosti na zemljotrese. S obzirom na to da su posledice zemljotresa često katastrofalne, ovakvi alati i istraživanja mogu pomoći u izgradnji sigurnijeg i otpornijeg društva.
U svetlu svega navedenog, nova mapa seizmičkog rizika predstavlja značajan korak ka razumevanju i upravljanju seizmičkim pretnjama u Evropi. Kako se nastavlja istraživanje i prikupljanje podataka, očekuje se da će ova mapa biti kontinuirano ažurirana, pružajući najnovije informacije i analize koje će pomoći u zaštiti ljudskih života i očuvanju infrastrukture. Seizmički rizik je realnost sa kojom se moramo suočiti, a ova mapa predstavlja prvi korak ka boljem razumevanju i upravljanju tim rizikom.
