Beograd – Brojni poslodavci u Srbiji umesto da zaposle osobe sa invaliditetom plaćaju „penale državi“, iako ta sredstva mogu da preusmere na unapređenje poslovanja, rekao je direktor preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom SDPS, Predrag Bubalo. On je naglasio da podrškom inkluzivnosti može da se uštedi do milion dinara godišnje.
Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, čije neispunjavanje za sobom povlači plaćanje Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, zasniva se na Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojenom 2009. godine. Ovaj zakon je uveden sa ciljem da se omogući veća uključenost osoba sa invaliditetom na tržištu rada i da se smanji diskriminacija koju one često doživljavaju.
Prema tom zakonu, svaki poslodavac u Srbiji koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da zaposli najmanje jednu osobu sa invaliditetom, dok poslodavci sa više od 50 zaposlenih moraju obezbediti zaposlenje za najmanje dve osobe sa invaliditetom. Takođe, na svakih narednih 50 zaposlenih, poslodavci su obavezni da zaposle još po jednu osobu sa invaliditetom. Ova regulativa ima za cilj da potakne poslodavce na zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koje često imaju poteškoća u pronalaženju posla.
Međutim, prema rečima Predraga Bubala, mnogi poslodavci umesto da se prilagode i zaposle osobe sa invaliditetom, radije plaćaju penale. Ova praksa je problematična jer sredstva koja se tako prikupljaju ne koriste se na način koji bi unapredio poslovanje ili pomogao osobama sa invaliditetom. Umesto toga, penali postaju dodatna obaveza za poslodavce, dok osobe sa invaliditetom ostaju bez prilike za rad.
Bubalo je naglasio da bi poslodavci mogli da iskoriste sredstva koja bi inače platili kao penale za stvaranje inkluzivnog radnog okruženja. On je ukazao na primere iz prakse gde su kompanije koje su se odlučile za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ostvarile značajne uštede i poboljšanja u poslovanju. Naime, inkluzivnost može doneti nove perspektive, inovacije i poboljšanje timskog duha, što su sve faktori koji doprinose uspehu kompanije.
Takođe, postoji i niz subvencija i olakšica koje država nudi poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Ove subvencije mogu pokriti deo troškova zaposlenih, kao i troškove obuke, što dodatno smanjuje finansijski teret na poslodavce. Ipak, uprkos ovim benefitima, mnogi poslodavci ostaju neinformisani ili neodlučni da preduzmu korake ka zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Uprkos izazovima, Bubalo smatra da je važno nastaviti sa edukacijom poslodavaca o benefitima zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Organizacije kao što je SDPS nastavljaju da rade na promociji inkluzivnosti i pružanju podrške poslodavcima u procesu zapošljavanja. Oni takođe rade na podizanju svesti društva o važnosti uključivanja osoba sa invaliditetom u radnu snagu.
Osobe sa invaliditetom imaju pravo na rad i mogućnost da doprinosi društvu kao i svaka druga osoba. Zapošljavanje ovih pojedinaca ne samo da poboljšava njihov kvalitet života, već obogaćuje i radnu sredinu u kojoj deluju. Uključivanjem osoba sa invaliditetom, društvo se kreće ka većoj jednakosti i raznolikosti, što je od suštinskog značaja za napredak u modernom svetu.
U budućnosti, važno je da se nastavi rad na unapređenju zakonskih okvira i politika koje će podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i na stvaranju svesti o važnosti inkluzivnog društva. Samo tako možemo stvoriti uslove u kojima svi imaju jednake šanse za uspeh na tržištu rada.
