Bronzana medalja reprezentacije Hrvatske na Evropskom prvenstvu u rukometu izazvala je političku i društvenu polemiku, koja ponovo razotkriva duboke podele unutar hrvatskog društva. O ovom fenomenu razgovarala je Vesna Knežević, novinarka iz Beča, koja prati dešavanja u Hrvatskoj i regionu.
„Hrvatska je duboko podeljeno društvo, i to ne od juče, već od 90-ih godina“, izjavila je Knežević. Prema njenim rečima, hrvatsko društvo se deli na dve velike grupe: one koji se zalažu za liberalnu evropsku državu i kontinuitet evropskih vrednosti, i suverenističku desnicu, koja smatra da sada, kada je Hrvatska u Evropskoj uniji, može prestati sa „pretvaranjem“ i otvoreno afirmisati nacionalne simbole, uključujući i one problematične iz prošlosti.
Knežević ukazuje na to da su ovakve tenzije ukorenjene u školskom sistemu i društvenoj socijalizaciji, gde se decenijama gradi slika Nezavisne Države Hrvatske (NDH) kao podnošljive države, čiji su loši aspekti objašnjavani okolnostima Drugog svetskog rata. „Suverenistička desnica smatra da NDH nije samo istorijska tvorevina, već potencijalni izvor prava za modernu Hrvatsku“, napominje ona.
U razgovoru, novinarka takođe naglašava da iza spora nije samo istorijsko pitanje, već i „hleb i igre“ – proslave i sport, koje služe kao ventil za društvo. „Šesnaest medalja rukometaša, narod je željan proslava. Tompson je postao simbol nacionalnog romantizma, katalizator koji povezuje gradski i dinarski mentalitet“, ističe Knežević.
Ona objašnjava da fanovi pevača Marka Perkovića Tompsona nisu nužno ustaše, već da mnogi dolaze iz mladalačkih subkultura koje se bune protiv autoriteta i žele izražavanje identiteta kroz muziku i javne događaje.
Knežević komentariše i ulogu vlasti, navodeći da su potezi premijera Andreja Plenkovića u velikoj meri oportunistički. „Plenković nije nacionalista, on se prilagođava suverenističkoj desnici kako bi zadržao vlast u Evropskoj uniji. Milanović je, s druge strane, veći nacionalista, ali njegova retorika deluje više simbolično“, objašnjava ona.
Na pitanje o mogućim posledicama ovih incidenata po stabilnost države, Knežević odgovara: „Neće doći do revolucije. Ovo je hrvatski problem, sukob unutar nacionalnog tela, i iako postoje institucionalni izazovi, dijalog će se ostvariti. Međutim, jasno je da se radi o institucionalnom nasilju, kada vlada pokušava da nadjača lokalne vlasti – što je profesor Vedran Đulabić označio kao kršenje vertikalne podele vlasti.“
Zaključak Vesne Knežević je jasan: Hrvatska je i dalje podeljena između nacionalnog identiteta i evropskih integracija, a događaji poput proslave rukometaša sa Tompsonovim nastupom samo pojačavaju tenzije i postavljaju pitanje političke i društvene kohezije. „Ipak, iako postoji konflikt i duboka podela, opstanak države nije ugrožen. Radi se o unutrašnjem dijalogu i balansiranju između prošlosti i sadašnjosti, između simbola i politike“, poručila je Knežević.
Hrvatska se suočava sa izazovima koji se tiču njenog identiteta i budućnosti unutar evropskog okvira, a proslave poput onih nakon rukometnog prvenstva deluju kao podsticaj za dalju debatu o tome kakva Hrvatska treba da bude. U ovom kontekstu, pažnja na kulturne i političke razlike postaje ključna za razumevanje savremenih dešavanja u zemlji.
