Prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, situacija sa bojkotom prodavnica i usluga danas je znatno drugačija u odnosu na prethodni petak. Bojkot, koji su organizovali građani nezadovoljni visokim cenama, pokazuje da je interesovanje i aktivnost potrošača poraslo, ali rezultati nisu onakvi kakvi su se očekivali.
Podaci o potrošnji građana od ponoći do 15 sati ukazuju da je broj izdatih fiskalnih računa porastao za 25 posto u poređenju sa prošlim petkom, dok je ukupni iznos računa porastao za 37 posto. Ipak, kada se uporede sa petkom 17. januara, kada bojkot nije bio prisutan, broj računa je manji za 15 posto, a iznos za 20 posto.
U konkretnim brojkama, ukupan broj fiskalnih računa do 15 sati danas iznosio je 1.971.885, a ukupni iznos računa dostigao je 27.389.412,09 evra. Prošlog petka, kada je bojkot bio najintenzivniji, ukupan broj računa bio je 1.581.005, a iznos je bio 20.009.818,61 evra. U poređenju s petkom 24. januara, kada je broj računa bio 1.336.680, a iznos 17.379.990,37 evra, može se primetiti rast.
Kada se uporedi sa petkom 17. januara, kada nije bilo bojkota, ukupan broj fiskalnih računa do 15:00 sati bio je 2.306.785, a iznos računa iznosio je 34.352.545,27 evra. Ova statistika pokazuje da i dalje postoji značajan pad u aktivnosti potrošnje u vreme bojkota.
U analizi podataka Poreske uprave, jasno je da je broj izdatih računa danas veći za 25 posto u odnosu na prošli petak, dok je iznos računa takođe veći za 37 posto. Ukupan broj fiskalnih računa, koji obuhvata trgovinu, ugostiteljstvo i ostale usluge, na današnji dan do 15:00 sati iznosio je 4.150.185, a ukupni iznos bio je 63.940.556,64 evra. Ovo predstavlja povećanje od 16 posto u broju računa i 17 posto u iznosu u odnosu na prošli petak.
Organizatori bojkota, internet platforma pod nazivom „Halo, inspektore“, procenjuju da su trgovine u poslednje dve nedelje bojkota izgubile više od 80 miliona evra, što čini oko 2 posto od ukupnog godišnjeg prihoda deset najvećih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj. Ova cifra ukazuje na značajan ekonomski uticaj bojkota na tržište.
Međutim, deo analitičara upozorava da visoke cene nisu isključivo rezultat aktivnosti trgovaca, već i posledica uvoza velikog broja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Takođe, naglašavaju i visoki porez na dodatu vrednost (PDV) na hranu, koji dodatno opterećuje potrošače. Ova multidimenzionalna situacija komplikuje problem visokih cena i otežava donošenje jednostavnih zaključaka o uzrocima i rešenjima.
Sve u svemu, današnji podaci ukazuju na to da bojkot nije postigao očekivane rezultate u smislu smanjenja potrošnje, ali je i dalje izazvao značajnu pažnju i raspravu o ekonomskim pitanjima u Hrvatskoj. Potrošači i dalje izražavaju svoje nezadovoljstvo, ali se čini da se tržište polako vraća u normalu, uprkos nastojanjima organizatora bojkota.
Ove informacije ukazuju na to da će se debate o cenama, uvozu i porezima nastaviti, a građani će verovatno nastaviti da traže mehanizme za pritisak na trgovce i vladu kako bi se postigla bolja ekonomija i niže cene.
