Tokom ovogodišnje sezone berbe maline u Valjevskom kraju, koja se očekuje u narednim danima, dnevnice berača kretaće se između 4.500 i 5.000 dinara. Ove cifre predstavljaju značajan iznos za radnike koji se bave berbom ovog voća, ali uprkos tome, interesovanje za ovu vrstu posla je slabo. Mnogi domaćini uz dnevnicu nude beračima i obroke, a poneki čak i noćenje, kako bi privukli više radnika.
U Kolubarskom okrugu, gde se malina uzgaja na oko 1.400 hektara, a u valjevskim selima na oko 600 hektara, proizvođači izražavaju zabrinutost zbog nedostatka radne snage. Prema rečima malinara, ukoliko rod bude slabiji, mnogi proizvođači će se odlučiti da berbu obave sami, uz pomoć članova porodice ili prijatelja. Ova praksa je sve prisutnija, jer se pokazalo da mnogi novopridošli berači nemaju iskustva i često odustaju kada shvate koliko je berba maline fizički zahtevan posao.
U poslednjim godinama primećeno je da se u potrazi za poslom prijavljuju mladi ljudi, koji žele da zarade novac za letovanje ili druge troškove. Međutim, iako su motivisani, bez prethodnog iskustva teško je očekivati da će moći da obave posao na zadovoljavajući način. Malinari ističu da je za efikasnu berbu potrebno znanje i veština, a ne samo želja za radom.
Berba maline je ozbiljan posao koji zahteva fizičku izdržljivost i sposobnost da se brzo i precizno beru plodovi. U zavisnosti od vremenskih uslova i zdravlja biljaka, prinos može značajno varirati, što dodatno otežava planiranje berbe. Ako vremenski uslovi nisu povoljni, ili ako se suoče sa bolestima ili štetočinama, prinos može biti znatno manji od očekivanog. U takvim situacijama, proizvođači se često suočavaju s problemom kako obezbediti dovoljno radne snage za berbu.
Osim toga, postoji i ekonomski aspekt koji utiče na odluke berača. Mnogim ljudima se ne isplati da rade za dnevnicu koja nije dovoljno visoka da pokrije troškove njihovog rada ili da im pruži odgovarajući standard života. U tom smislu, berba maline postaje izazov ne samo za proizvođače, već i za radnike koji traže prilike za zaradu.
U Srbiji, malina se smatra jednim od najvažnijih voćnih kultura, a njena proizvodnja ima značajan uticaj na lokalnu ekonomiju. Mnogi proizvođači maline se suočavaju s problemima u prodaji svojih proizvoda, zbog niske otkupne cene, koja često ne pokriva troškove proizvodnje. Ova situacija dodatno komplikuje odluke o angažovanju berača i obezbeđivanju potrebne radne snage.
Pored toga, uloga maline u srpskoj poljoprivredi i ekonomiji je višestruka. Ona ne samo da donosi prihode proizvođačima, već i stvara radna mesta u ruralnim oblastima, što je od suštinskog značaja za očuvanje lokalnih zajednica. U tom kontekstu, važno je pronaći rešenja koja će omogućiti održivu proizvodnju i obezbeđivanje adekvatne radne snage.
Kako se sezona berbe približava, proizvođači maline se nadaju da će uspeti da privuku dovoljan broj berača, kako bi mogli da iznesu svoje proizvode na tržište i ostvare profit. Takođe, važno je da se promovišu uslovi rada i da se radnicima ponude dodatni podsticaji, kako bi se povećalo interesovanje za ovu vrstu posla. Samo tako će se obezbediti uspešna berba i nastavak tradicije uzgajanja maline u ovom delu Srbije.
