VAŠINGTON – Američka centralna banka Federalne rezerve (FED) započela je danas dvodnevni sastanak na kojem se očekuje smanjenje referentne kamatne stope za četvrtinu procentnog poena, na raspon od 4,0 do 4,25 odsto. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se ekonomija suočava sa brojnim izazovima, uključujući inflaciju i pritiske na tržištu rada.
Na sastanku se razmatraju ključni faktori koji utiču na ekonomsku stabilnost, a među njima je i novi guverner Stiven Mijan, kojeg je imenovao američki predsednik Donald Tramp. Mijan je preuzeo vođenje ove institucije u vreme kada je potrebno doneti važne odluke koje će oblikovati monetarnu politiku u narednim mesecima. Tramp nastavlja da vrši pritisak na FED, pokušavajući da smeni članicu Lizu Kuk, što dodatno komplikuje situaciju unutar banke.
Ove neobične okolnosti, koje su same po sebi istorijske, promenile su fokus sastanka. Umesto da se bave isključivo rizicima po tržište rada i inflaciju, članovi FED-a sada moraju uzeti u obzir i političke pritiske koje dolaze iz Bele kuće. Ovakva situacija stvara nesigurnost među investitorima, koji se pitaju kako će odluke FED-a uticati na tržište i ekonomiju u celini.
Analitičari smatraju da bi smanjenje kamatnih stopa moglo podstaći ekonomski rast, ali se takođe postavlja pitanje kako će to uticati na inflaciju koja je već na visokom nivou. Mnogi ekonomisti upozoravaju da bi prebrzo smanjenje kamatnih stopa moglo dovesti do još većih inflacionih pritisaka u budućnosti. U isto vreme, tržište rada pokazuje znakove slabosti, a nezaposlenost bi mogla rasti ako se ne preduzmu adekvatne mere.
Trampova administracija se suočava sa sve većim pritiscima da se fokusira na ekonomske reforme koje bi mogle poboljšati uslove života građana. Smanjenje kamatnih stopa može biti jedan od alata koji bi mogao olakšati pristup kreditima za preduzeća i pojedince, ali se postavlja pitanje koliko će to zapravo pomoći u trenutnim ekonomskim uslovima.
U međuvremenu, FED se suočava sa kritikama da je postao previše zavistan od političkih pritisaka. Mnogi stručnjaci veruju da bi centralna banka trebala da ostane nezavisna kako bi mogla doneti odluke koje su najbolje za ekonomiju, a ne koje su pod uticajem trenutne administracije. Ovakva situacija može dodatno pogoršati poverenje javnosti u institucije i ekonomsku politiku.
Tokom sastanka, članovi FED-a će diskutovati o tome kako smanjenje kamatnih stopa može uticati na inflaciju, kao i o drugim makroekonomskim pokazateljima. Specijalisti će analizirati podatke o zaposlenosti, rastu plata i potrošačkoj potrošnji kako bi doneli informisane odluke. U ovom trenutku, ekonomija se suočava sa mnogim neizvesnostima, a odluke koje se donesu na ovom sastanku mogu imati dalekosežne posledice.
U zaključku, dvodnevni sastanak FED-a predstavlja ključni trenutak za američku ekonomiju. Odluke koje budu donete mogu oblikovati monetarnu politiku u narednim mesecima i godinama. S obzirom na trenutne izazove, članovi FED-a će morati doneti teške odluke koje će imati uticaj na celokupnu ekonomsku situaciju. U svetlu pritisaka sa strane Bele kuće, važno je da FED ostane fokusiran na svoje ciljeve i obezbedi stabilnost koja je ključna za ekonomski rast i prosperitet.
