Bečići su danas bili domaćini Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana, koji je organizovao Savez ekonomista Srbije. Tokom otvaranja skupa, predsednik Saveza, Aleksandar Vlahović, naglasio je da finansijski sektor u ovim zemljama ostaje jak i otporan uprkos dugotrajnoj geopolitičkoj i geoekonomskoj krizi koja je pogodila ceo svet.
Prema Vlahovićevim rečima, globalna ekonomija je, uprkos izazovima, pokazala pozitivne rezultate i izbegnuta je globalna recesija. Ipak, on je istakao da se fiskalne performanse pogoršavaju, što vodi do rasta javnog duga. Inflacija se, kako je rekao, kreće u prihvatljivim okvirima, ali visoka inflaciona očekivanja i bazna inflacija predstavljaju problem i izazivaju strah od ponovnog rasta cena.
U svojoj analizi, Vlahović je takođe ukazao na rast kreditne aktivnosti od oko 12,3% u sektoru stanovništva, dok je problematični krediti (NPL) ostali stabilni na nivou od 3,4%. Pored toga, zabeležen je rast profitabilnosti, konkretno prinos na sredstva (ROA) od 2,4%. Vlahović je takođe napomenuo da se tržište rada i dalje razvija, ali sporijim tempom, ukazujući na to da su strukturalne reforme ključni uslov za rast Zapadnog Balkana.
Guvernerka Centralne banke Crne Gore, Irena Radović, izjavila je da je očuvanje makroekonomske stabilnosti prioritet u radu te institucije. Ona je naglasila da održive javne finansije i odgovorna fiskalna politika čine srž ovog cilja. Radović je upozorila na opasnost od fiskalne neodrživosti koja može ugroziti ekonomsku stabilnost zemlje.
„Bez fiskalne discipline nema dugoročne stabilnosti. CBCG će, u okviru svojih nadležnosti, nastaviti da doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i jačanju otpornosti bankarskog sektora“, istakla je Radović. Ona je takođe ukazala na formiranje paralelnih trgovinskih, investicionih i tehnoloških blokova, što se može smatrati odgovorom na globalne političke pritiske.
„Sankcije, carine i kontrole izvoza postali su politički alati moćnika na globalnom nivou, a to direktno utiče na nas. Ekonomije Zapadnog Balkana su snažno integrisane u evropske tokove i osećaju pritiske kroz poremećaje u lancima snabdevanja, bilo kroz rast cena, bilo kroz pritisak na kamatne marže“, dodala je Radović.
Ona je naglasila da su zemlje Zapadnog Balkana snažno posvećene sprovođenju reformi u okviru Poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomska pitanja i konkurentnost. Radović je takođe izjavila da bankarski sistem ostaje stabilan i otporan, što je ključno za očuvanje poverenja investitora i jačanje ekonomske otpornosti regiona.
Samit u Bečićima pruža odličnu priliku za razmenu iskustava i strategija među zemljama regiona, s ciljem jačanja saradnje i unapređenja ekonomskih politika. Ovaj događaj dolazi u vreme kada se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući inflaciju, rast javnog duga i potrebu za strukturnim reformama koje bi omogućile održivi ekonomski rast.
Uz sve izazove, učešće na ovakvim skupovima može doprineti boljoj koordinaciji i razmeni informacija među zemljama, što je od suštinskog značaja za zajednički napredak. Vlahović je istakao da su zajedničke strategije i saradnja ključni elementi za prevazilaženje trenutnih ekonomskih problema i postizanje stabilnosti u regionu.
Ovaj samit predstavlja važan korak u jačanju međusobne saradnje i razumevanja među zemljama Zapadnog Balkana, što je od presudnog značaja za dalji razvoj i prosperitet regiona.
