Sa dolaskom jeseni, berba grožđa je sve prisutnija u Srbiji. Rane sorte već su ubrane, dok se ostale pripremaju za svoju zrelost. O trenutnom stanju roda, uticaju suše i visokih temperatura na kvalitet grožđa, kao i o poreklu sorte grašac, razgovarali smo sa Aleksandrom Vinčićem, vinarom i vinogradarom poznatim po svojoj vinariji koja je stekla međunarodnu reputaciju zahvaljujući upravo ovom vinu.
Vinčić ističe da je, uprkos klimatskim izazovima s kojima se suočavaju vinogradari, ova godina donela odličan rod. „Mi smo fabrika pod vedrim nebom i zavisimo od mnogo faktora na koje ne možemo da utičemo. Ako je grožđe dobro, imamo šansu da stvorimo vrhunska vina“, kaže Vinčić. Prema njegovim rečima, ovogodišnji rod je značajno bolji nego prethodne dve godine, iako berba još nije završena. Neke sorte još uvek čekaju svoj trenutak.
Kada je reč o sorti grašac, koja izaziva rasprave oko svog porekla, Vinčić naglašava da istraživanja ukazuju na to da Fruška gora predstavlja njeno ishodište. „Imamo najstariji pisani dokument. Arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić, u knjizi ‘Soveršen vinodelac’ iz 1850. godine, opisuje grašac belu kao dominantnu sortu na Fruškoj gori, sa specifičnim osobinama: list javora, sitno izrezan, a bobice oblika graška sa tačkom u sredini“, objašnjava Vinčić.
On takođe dodaje da se u Karlovačkoj gimnaziji nalazi herbarijum koji datira iz 19. veka, a čiji početak se vezuje za 1804. godinu. „Direktor gimnazije, Andrej Volni, tražio je od učenika da sa raspusta donose uzorke lista i grozda. Zahvaljujući tome, danas imamo najstariji herbarijum grožđa na svetu, u kojem se čuva i uzorak grašca iz tog perioda“, ističe Vinčić.
Berba grožđa u Srbiji ima dugu tradiciju i važna je kako za lokalnu ekonomiju, tako i za kulturu i identitet zemlje. U poslednjih nekoliko godina, vinogradari su se suočili sa izazovima koji su proizašli iz klimatskih promena, uključujući sušu i ekstremne temperature. Ovi faktori su značajno uticali na kvalitet grožđa i, posredno, na kvalitet vina koje se proizvodi.
Vinčić napominje da su vinogradari morali da prilagode svoje tehnike kako bi se nosili sa ovim promenama. „Moramo da budemo inovativni i fleksibilni. Ulaganje u savremene tehnologije i tehnike gajenja grožđa može značajno pomoći u očuvanju kvaliteta“, kaže on. Takođe, ističe važnost edukacije novih generacija vinogradara kako bi se tradicija proizvodnje vina nastavila i unapredila.
S obzirom na značaj koji vino ima u srpskoj kulturi i tradiciji, vinari kao što je Vinčić igraju ključnu ulogu u očuvanju i promociji ovog nasleđa. „Vinogradarstvo nije samo posao, to je način života. Svaka berba donosi nove izazove, ali i nove mogućnosti“, zaključuje on.
Uprkos izazovima, srpski vinari nastavljaju da teže ka vrhunskom kvalitetu svojih proizvoda. Berba grožđa ove godine pokazuje da se strast i posvećenost isplate, a kvalitet grožđa može da bude na visokom nivou čak i u teškim uslovima. Na ovaj način, srpska vina, uključujući i grašac, nastavljaju da osvajaju tržišta i srca ljubitelja vina širom sveta.
Berba grožđa u Srbiji predstavlja simbol otpornosti i snage vinogradara, koji se, uprkos svim izazovima, bore za očuvanje tradicije i proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta. Sa svakom novom berbom, oni pišu novu stranicu u bogatoj istoriji srpskog vinogradarstva.
