U prošlosti se isticao oštrim napadima na Srbiju i prijateljskim odnosima sa albanskim političarima. Nedavno je Andreas Šider, izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju, dobio počasni doktorat sa Univerziteta „Ismail Ćemali“ u Vljori, što je izazvalo brojne reakcije. Šef delegacije Slobodarske partije Austrije (FPO) u Evropskom parlamentu, Harald Vilimski, ocenio je da dodeljivanje ovog doktorata „graniči sa podmićivanjem“. Ova izjava ukazuje na sumnje u motive i politiku Šidera, koja je u poslednjih nekoliko godina bila usmerena na podršku pristupanju Albanije Evropskoj uniji.
Vilimski je na društvenoj mreži „X“ napisao: „Andreas Šider, izvestilac za pristupanje Albanije EU, ’nagrađuje se’ za svoje napore da uvede prvu muslimansku zemlju u EU“. Ova izjava još jednom ukazuje na kontroverzije koje prate Šiderove aktivnosti i njegovu podršku Albaniji.
Šider, koji je takođe šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu, istakao je u svom govoru da je put Albanije ka EU težak, ali da se napori isplate. On je naglasio da je za njega ovaj počasni doktorat priznanje i podstrek u njegovoj borbi za evropsku budućnost Albanije. „Godinama se zalažem za pristupanje Albanije EU i snažnu politiku proširenja na Zapadni Balkan, jer verujem da proširenje donosi pozitivne promene za građane na obe strane“, rekao je on.
Međutim, iako se Šider aktivno zalaže za Albaniju, njegov odnos prema srpskoj manjini u toj zemlji ostaje nejasan. Kao stalni izvestilac za Albaniju, nije se nijednog trenutka bavio položajem i pravima srpske manjine, što izaziva zabrinutost među srpskim političarima i građanima. Ovaj aspekt njegove politike dodatno komplikuje situaciju i izaziva sumnje u njegovu objektivnost i nepristrasnost.
Šider se u prošlosti često isticao svojim oštrim kritikama Srbije, a njegovi prijateljski odnosi sa albanskim političarima, uključujući i premijera Aljbina Kurtija, dodatno su pojačali sumnje u njegovu posvećenost ravnoteženom pristupu regionalnim pitanjima. Naime, Šider je bio poznat po tome da je otvoreno kritikovao Srbiju, dok je u isto vreme pružao podršku Albaniji i njenim težnjama za članstvom u EU.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na širu sliku političkih pritisaka i lobiranja u okviru Evropske unije, gde se često postavljaju pitanja o integritetu i objektivnosti pojedinih izvestilaca. Dodeljivanje počasnog doktorata Šideru može se videti kao pokušaj Albanije da ojača svoje veze sa ključnim evropskim političarima, ali i kao način da se pridobije podrška za svoje evropske ambicije.
U kontekstu šireg političkog okvira, važno je napomenuti da se Balkan suočava sa mnogim izazovima, uključujući nacionalne tenzije, ekonomske probleme i pitanja ljudskih prava. U ovom smislu, pozicija Šidera i njegovog odnosa prema srpskoj manjini može imati dugoročne posledice po stabilnost regiona.
Dok se Šider i dalje zalaže za pristupanje Albanije EU, pitanje prava i položaja srpske manjine u Albaniji ostaje na margini njegovih prioriteta. Ova situacija može dodatno pogoršati odnose između Srbije i Albanije, a samim tim i uticati na proces evropskih integracija celog regiona.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će Šider, kao ključni igrač u evropskoj politici, preispitati svoj pristup i uključiti pitanja srpske manjine u svoje buduće izveštaje i aktivnosti.
